Moja Lađa

sajt u test verziji!

Wed12082021

Last update06:30:53 PM

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

SMEDEREVO - Identifikovano je telo jedno...

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Lučka kapetanija Smederevo je prvu infor...

Širenje kapaciteta HE Đerdap

Širenje kapaciteta HE Đerdap

U toku je priprema i za izgradnju hidroe...

Masovno kradu šljunak iz reka

Masovno kradu šljunak iz reka

Inspekcija tvrdi da se nanos iz Save i D...

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Kina je spremna naći partnera za izgradn...

Vesti iz Sveta

Vesti iz Zemlje

ZANIMLJIVOSTI

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na "zvornikušama" i "burinkama" plovili Drinom

5 YEARS AGO  |  Ivana

Zvorničani su poznati kao spretni i izdržljivi splavari. O njima su i pesme pevane, ali se malo zna o čamdžijama, lađarima na "zvornikušama" i "burinkama", koji su svoja plovila uzvodno vukli kao što su to nekada činili burlaci na Volgi.

Loading...

Nautički Rečnik

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

6 YEARS AGO  |  Ivana

Aprilski rat 1941 ostaće upamćen osim po hrabrim pilotima koji su branili Beograd i herojstvom komandanta rečnog monitora Drava koji se borio protiv nemaćkih štuka. Pre pogibija uspeo je sa posadom da obori pet štuka i veći broj ošteti, a zatim da ode u legendu

Loading...

Dunavskim limanima

Ima tako mesto kojima se posreći. Ravnica se pružila, makovi se rascvetali, miriše bagrem. Lepu varoš moglo bi se opisivati nadugačko. Ulice široke, zgrade lepolike i kitnjaste, parkovi sređeni, ali tri sata krstarenja Dunavom je posebna privilegija.

Apatinski rit ima status Specijalnog rezervata prve kategorije sa skoro hiljadu biljnih vrsta, pedesetak biljnih zajednica, većinom ugroženih, na crvenoj listi Evrope. Ističu se beli i žuti lokvanji, kao sa Moneovih slika, orhideje, brest, crna topola, jasen. Još su Habzburzi lovili ovde krupnu divljač, nadaleko čuvene raskošne jelene. Uostalom, pivara, sa čuvenim pivom koji danas ima etiketu takvog jednoj jelena, podignuta je ovde još 1756. godine.

Ni danas prihodi od lova nisu zanemarljivi. Preko trideset ciglana proizvodilo je ciglu i crep, a njima su građeni i pokriveni mnogi objekti u Beču i većina u Pešti. Gipsani elementi ovde proizvedeni krase Moskovski teatar. Nakon više od sto godina kada je Apatin imao pristanište na Dunavu, sa koga se izvozila pšenica za Ameriku, izgrađen je apatinski Pristan za putničke brodove, stacioniran na samo nekoliko stotina metara od Međunarodne marine. Dunav gradi mnoštvo rukavaca koje iz milošte zovu dunavac. Svaki ima svoje ime: Ciganski, Venecija ili Mišvald, valjda zato što su tu, pre Drugog svetskog rata živeli uglavnom Nemci koji su posedovali mlinove, a bilo ih je čak 40. Danas nema nijednog.

Uglavnom nema ni Nemaca. Na Galebovom ostrvu vrbe. Tu su i najveći vrtlozi, tu su pravi dunavski limani, tu je Dunav dubok 15 metara. Duž obale čarde, a jedna nosi ime mesta gde se love somovi. Tu se može probati specijalitet kraja, a šta drugo do apatinski paprikaš. Zbog zadržane izvornosti vodnog režima, na ovom području su se zadržala karakteristična ritska obeležja, kao što su poslednji veliki fragmenti prirodnih ritskih šuma, sastavljenih od vrba, topola i hrastova, kao i brojni rukavci, mrtvaje i bara koji ovaj rit svrstavaju u red najznačajnijih mrestilišta na području čitavog toka Dunava. S ponosom, domaćini će vam spomenuti čak 55 vrsta ribe. Registrovano je dve hiljade sportskih ribolovaca.

Nalazeći se upravo naspram Kopačkog rita, odnosno ušća Drave u Dunav, predstavlja jedinstvenu i neraskidivu ekološku celinu značajnu za opstanak mnogih vrsta vezanih za vlažna staništa, ponajviše ptica poput crne rode koja se baš ovde gnezdi, orla belorepana, patke crnke, brojnih čaplji i još 250 vrsta ptica. Osim kao izuzetno važno poplavno područje, Apatinski rit se, najzad, izdvaja i kao područje na kome su se održale neke od najlepših tradicionalnih vrednosti života u Podunavlju, poput brodotesarstva. Iako ne u meri u kojoj su se ove delatnosti nekada odvijale, i danas je živa tradicija dunavskih alasa i pravljenja karakterističnih čamaca, tzv. "apatinaca". A onda tiho. Dunavci se uranjaju u zlatni suton. A verna čaplja uporno čeka.

Izvor: www.danas.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries