Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon05232022

Last update06:30:53 PM

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

SMEDEREVO - Identifikovano je telo jedno...

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Lučka kapetanija Smederevo je prvu infor...

Širenje kapaciteta HE Đerdap

Širenje kapaciteta HE Đerdap

U toku je priprema i za izgradnju hidroe...

Masovno kradu šljunak iz reka

Masovno kradu šljunak iz reka

Inspekcija tvrdi da se nanos iz Save i D...

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Kina je spremna naći partnera za izgradn...

Vesti iz Sveta

Vesti iz Zemlje

ZANIMLJIVOSTI

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na "zvornikušama" i "burinkama" plovili Drinom

5 YEARS AGO  |  Ivana

Zvorničani su poznati kao spretni i izdržljivi splavari. O njima su i pesme pevane, ali se malo zna o čamdžijama, lađarima na "zvornikušama" i "burinkama", koji su svoja plovila uzvodno vukli kao što su to nekada činili burlaci na Volgi.

Loading...

Nautički Rečnik

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

7 YEARS AGO  |  Ivana

Aprilski rat 1941 ostaće upamćen osim po hrabrim pilotima koji su branili Beograd i herojstvom komandanta rečnog monitora Drava koji se borio protiv nemaćkih štuka. Pre pogibija uspeo je sa posadom da obori pet štuka i veći broj ošteti, a zatim da ode u legendu

Loading...

Српски лађари јачи од аустроугарских пушака

Београд – Аустоугарска је напала Србију и пре званичне објаве рата 28. јула 1914. године. Хабзбуршка речна ратна флота и војска 26. јула окомиле су се на српске трговачке бродове у уској клисури Ђердапа.

Српским бродарима упућен је ултиматум да се предају, али они су то одбили и под кишом пројектила наставили пловидбу у слободне српско-румунске воде.

Јунаштво српских лађара било би заборављено да драгоцено сведочанство о њему није оставио Младен Ст. Ђуричић, учесник речног рата, капетан Српског паробродског друштава, новинар и носилац „Албанске споменице“. 

„Јутро је затекло већину српских бродова у јурњави према Ђердапу“, сећао се Ђуричић.

 „Са освитом дана почели су са свију страна искрсавати аустро-мађарски убојни бродови.“ 

Из прве групе пароброда који су се затекли у Ђердапу, успело је да побегне само „Таково“, а остале је хабзбуршки брод „Зађва“ оружјем приморао да пристану у Оршави. Посада је ухапшена, а српске тробојке на димњацима одмах су пребојене. 

Капетан Драган Бошковић, заповедник другог бродског ешалона, у коме су били његов „Цар Никола“ и „Морава“ са три шлепа, нешто касније је пристао у Оршаву да укрца искусне навигаторе који су водили бродове кроз опасне ђердапске стене и вртлоге. Али уместо њих на пристаништу су га дочекали мађарски војници са упереним пушкама. Официр је заурлао да се брод веже за обалу и посада преда. 

„Напред, пуном снагом, као одговор на то, загрмео је капетан Бошковић“, сећао се Ђуричић, тада члан посаде „Цара Николе“. 

„Машине већ припремљене заљуљаше и цео ешалон нађе се насред Дунава таквом брзином да запрепашћени официр није стигао ни да командује: ‘Пали!’“

Мађарски војници нису одустали, већ су на низводној кривини Дунава направили заседу. 

Док су пушчана зрна зујала и стакло прштало на све стране српски бродски ешалон је полетео низ Дунав. На пристану у Доњем Милановцу, Бошковић је упозорен да га на улазу Сипског канала чекају и аустријски речне топовњаче (мониторе). 

„Поверене бродове ћу извести у слободу или ћу налетом с њима заједно потопити и мониторе на месту с кога нико жив не може изаћи – записао је Ђуричић речи неустрашивог Бошковића. Са бродова је искрцао сву посаду осим свог заменика и другог крмара и машинисте, који би наставили са самоубилачким јуришем уколико прва посада погине.“ 

„Излазећи, погледали смо оне који остају“, сећао се Ђуричић. 

„Били су смртно бледи, али ниједан не одби да пође у смрт са новим Синђелићем.“ 

Покрет је заустављен у последњем тренутку јер је из Београда стигла наредба да бродски ешалон обустави пробој кроз Ђердап и сакрије их иза острва старог Пореча. Мобилисани бродари су тешка срца отворили вентиле и сами подавили своје лађе, али су их у јесен 1915. немачке окупационе трупе ипак пронашле и оспособиле за пловидбу. 

Речни ветеран у Кладову 

„Цар Никола“ је 1923. враћен Србији, а у Другом светском рату преживео је још једно немачко заробљавање. После повратка „Цар“ је постао „Тито“, а затим „Сплит“. Пловио је све до седамдесетих кад је коначно усидрен испод Бранковог моста и претворен у кафану. После пожара 1992. речни ветеран је одвучен на ремонт у бродоградилиште у Кладову, где и данас стоји.

Izvor: www.vaseljenja.com

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries