Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sun10172021

Last update06:30:53 PM

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

SMEDEREVO - Identifikovano je telo jedno...

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Lučka kapetanija Smederevo je prvu infor...

Širenje kapaciteta HE Đerdap

Širenje kapaciteta HE Đerdap

U toku je priprema i za izgradnju hidroe...

Masovno kradu šljunak iz reka

Masovno kradu šljunak iz reka

Inspekcija tvrdi da se nanos iz Save i D...

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Kina je spremna naći partnera za izgradn...

Vesti iz Sveta

Vesti iz Zemlje

ZANIMLJIVOSTI

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na "zvornikušama" i "burinkama" plovili Drinom

5 YEARS AGO  |  Ivana

Zvorničani su poznati kao spretni i izdržljivi splavari. O njima su i pesme pevane, ali se malo zna o čamdžijama, lađarima na "zvornikušama" i "burinkama", koji su svoja plovila uzvodno vukli kao što su to nekada činili burlaci na Volgi.

Loading...

Nautički Rečnik

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

6 YEARS AGO  |  Ivana

Aprilski rat 1941 ostaće upamćen osim po hrabrim pilotima koji su branili Beograd i herojstvom komandanta rečnog monitora Drava koji se borio protiv nemaćkih štuka. Pre pogibija uspeo je sa posadom da obori pet štuka i veći broj ošteti, a zatim da ode u legendu

Loading...

Amerikanci spasavaju most na Žepi

Vest da je Fond američkih ambasadora za zaštitu kulturnog nasleđa izdvojio 62.600 dolara za restauraciju i spasavanje mosta na Žepi, nesumnjivo je obradovala sve ljubitelje drevnih građevina, a naročito one koji su makar jednom videli ovu glasovitu ćupriju koju je u svojoj pripoveci ovekovečio Ivo Andrić.

Bilo da se krene sa Han Pijeska, s jedne, ili od Rogatice preko Borika sa druge strane, uzanim, odnedavno asfaltiranim puteljcima kroz mrčave omorike i druge crnogorice i niz strme valovite livade i zapuštene i podivljale voćnjake, spuštanje do mesnog centra Žepe izgleda kao put u utrobu zemlje.
Jedan krak puta se odvaja i spuštado Slapa, baš tako se zove jedno od tih proređenih i opustelih sela, ugnežđenog u račvi ušća Žepe u Drinu. Tu bi negde, "pedesetak koraka poviše ušća" trebalo da se zabelasa čuveni most na Žepi, navodno zadužbina velikog vezira Jusuf Ibrahima, rodom iz ovog kraja, "vitak i beo, sveden na jedan luk od stene do stene", labudova pesma ćutljivog italijanskog neimara, koji će okrenuti leđa ovom poganom, mržnjama podeljenom, zavađenom i zakrvljenom svetu, dan pošto se po svršetku posla iz Žepe vratio u Carigrad. Odnela ga je kuga.

Vezir iz Bosne

Umesto skladne kamene građevine, koju je Ivo Andrić opevao u svojoj priči, jedinog sigurnog prelaza preko opasne i hirovite Žepe na 35 kilometara dugom putu koji je levom obalom Drine ovu nedođiju nekoć povezivao sa carskom džadom - sa Višegradom i svetom, leluja zapušteni, oronuli i sasvim dotrajali žičani most. Ogleda se u tamnozelenoj vodi nekada pomamne i neukrotive Žepe.

- Jeste, tu je bio stari most, ali je 1967. godine, prilikom izgradnje hidrocentrale na Drini, izmešten nekoliko kilometara uzvodno da bi bio spasen od potopa - objašnjava 42-godišnji meštanin Nezim Cocalić.

- Temelji su mu ostali duboko pod vodom, čiji je nivo tu sada barem 10 metara iznad nekadašnjeg starog mosta. Njega ćeš naći gore u klisuri zvanoj Spahijin hrid ispod same Redžep-pašine kule. Tu su našli isti tesnac kakav je bio i ovaj ovde gde je most prvobitno bio sagrađen i prezidali ga, sve kamen po kamen...

Iz mesnog centra Žepe lako se uoči visoka zidina Redžep-pašine kule na brežuljku iznad tesne klisure u kojoj nestaje zapenjena reka. Podignuta je, po svoj prilici, još u 16. veku, nekako u isto vreme kad i most na Žepi. Tvrdi kameni zidovi odolevaju netaknuti iako, kažu, nije prošao nijedan rat, nijedna buna i pohara, a da na krovu ovog čardaka nije suknuo plamen i da njegovi zidovi nisu okrvavljeni. Bilo je tako i nedavno, za vreme valjda poslednjeg ratnog požara u Bosni...

Čim se razmine kula, beleg graditeljske veštine i ljudske upornosti u ovom nedohodu, u sumraku klanca plane beli luk mosta koji zaista izgleda, kako veli Ivo Andrić, "kao da su obale izbacile jedna prema drugoj po zapenjen mlaz vode i ti se mlazevi sudarili, sastavili u luk i ostali tako za jedan trenutak lebdeći nad ponorom..."

Po Andrićevoj priči, veliki vezir Jusufu je četvrte godine svoga vezirovanja pao u nemilost kao žrtva nekakve pakosne i podle intrige. Živeći zatočen u osami i nemilosti setio se "Bosne i sela Žepe iz kojeg je odveden kad mu je bilo devet godina, gde u svakoj kući ima priča o njegovoj slavi i uspehu u Carigradu, a gde niko ne poznaje i ne sluti naličje slave ni cenu po kojoj se uspeh stiče..." U tim trenucima, mereći "visinu svoje moći dubinom skorašnjeg pada", vezir Jusuf je odlučio da u rodnom kraju podigne ovu zadužbinu.

Neimar bez ruku

Po jednoj drugoj legendi na koju ukazuju Džemil Čelić i Mehmed Mujezinović u svojoj knjizi "Stari mostovi u Bosni i Hercegovini", most na Žepi je sagradio jedan od učenika glasovitog Kodža Mimar-Sinana, najslavnijeg carskog arhitekte, projektanta i graditelja višegradske ćuprije na Drini. Po toj legendi, jedan mladi i slavoljubivi đak Mimar-Sinana, obuzet željom da prevaziđe svoga učitelja, odmah pošto je dovršena velelepna zadužbina Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, krenuo je niz Drinu da traži mesto na kojem će ispoljiti svoju graditeljsku veštinu i umeće. Zaustavio se na ušću Žepe. Kad je most bio gotov, došao je stari neimar da ga vidi. Istinski zadivljen njegovom lepotom, nije se, ipak, odupro sujeti i besu, već je, kazuje legenda, naredio da se njegovom neposlušnom i nezahvalnom učeniku odseku obe ruke!

Sem činjenice da je most na Žepi zidan kamenom iz istog majdana kao i onaj višegradski, da on svojim vitkim linijama i oblikom, čak i dimenzijama, dobrano podseća na jedan od lukova višegradskog mosta (prvi od leve obale Drine), izgleda sasvim logično da je most na Žepi stvarno gradio neki od neimara višegradske ćuprije, a potom da je i taj most, baš kao i čuvena Kozja ćuprija na Miljacki više Sarajeva ili Arslanagića most na Trebišnici, takođe zadužbina Mehmeda Sokolovića, najvećeg među velikim carigradskim vezirima, koji je prohodnim drumovima i sigurnim mostovima želeo da približi Bosnu Istoku.

Nažalost, savremeni neimari i tehnika nisu nadmašili stare majstore. Iako njegovi prvobitni graditelji nisu znali ni za beton ni za armaturu, most je na starim temeljima izdržao četiri veka, a da se na njemu nije ukazala nijedna pukotina. Na sramotu novograditelja, njihova rukotvorina nije izdržala ni četiri decenije - desna noga mosta je poklekla za gotovo 10 cm i na desnom kraku luka se ukazala velika pukotina koja se širi i zahteva hitnu popravku mosta.


Izrešetana spomen-ploča

Most na Žepi, koji je na starom mestu odavno bio izgubio značaj i funkciju, baš kao i bogaze koje su se vekovima na njemu ukrštale, na novoj lokaciji ih je povratio - povezao je sela sa jedne i druge obale Žepe i skratio puteve. Na kraju mosta, u litici na desnoj obali reke, postavljena je mermerna ploča na kojoj piše: "Ovaj most, spomenik neimarstva 16. vijeka, ugrožen akumulacionim jezerom na Drini, prenesen je ovdje sa ušća Žepe 1967. godine da i dalje služi pokoljenjima." I ta ploča je, međutim, nekome u minulom ratu zbog nečeg zasmetala pa je i nju izrešetao sa nekoliko metaka.

Nepoznati zadužbinar

Andrić se u svojoj pripoveci "Most na Žepi" oslanjao na jednu od više legendi koje je vreme isprelo oko ove neobične građevine u divljini Bosne. Ona, izgleda, nema uporišta u istoriji, koja ne zna ni za velikog vezira Jusufa, ni za carskog neimara italijanskog porekla, koji se proslavio gradnjom mostova po carstvu turskome, pa, dakako, ne zna ni ko je i kad zaista podigao most na ušću Žepe u Drinu.


Izvor: www.vesti-online.com

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries