Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri12082023

Last update06:30:53 PM

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

SMEDEREVO - Identifikovano je telo jedno...

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Lučka kapetanija Smederevo je prvu infor...

Širenje kapaciteta HE Đerdap

Širenje kapaciteta HE Đerdap

U toku je priprema i za izgradnju hidroe...

Masovno kradu šljunak iz reka

Masovno kradu šljunak iz reka

Inspekcija tvrdi da se nanos iz Save i D...

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Kina je spremna naći partnera za izgradn...

Vesti iz Sveta

Vesti iz Zemlje

ZANIMLJIVOSTI

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na "zvornikušama" i "burinkama" plovili Drinom

7 YEARS AGO  |  Ivana

Zvorničani su poznati kao spretni i izdržljivi splavari. O njima su i pesme pevane, ali se malo zna o čamdžijama, lađarima na "zvornikušama" i "burinkama", koji su svoja plovila uzvodno vukli kao što su to nekada činili burlaci na Volgi.

Loading...

Nautički Rečnik

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

8 YEARS AGO  |  Ivana

Aprilski rat 1941 ostaće upamćen osim po hrabrim pilotima koji su branili Beograd i herojstvom komandanta rečnog monitora Drava koji se borio protiv nemaćkih štuka. Pre pogibija uspeo je sa posadom da obori pet štuka i veći broj ošteti, a zatim da ode u legendu

Loading...

Непознати загађивачи Палића

Лоше постављен пројектни задатак о чишћењу језера сада покушава да се премости новом платформом и јефтинијим решењима за његов спас.

Суботица – Палићко језеро је поново на прекретници: наредних дана требало би да буде донета одлука да ли ће се оно спасавати бетонским громадама у виду касета или мање агресивним, а како се тврди ефикаснијим методама. Покрајински секретаријат за урбанизам, грађевинарство и животну средину одвојио је 60 милиона динара, а град Суботица 15 милиона, а стручњаци треба да дају мишљење како ће бити утрошена та средства. 

До пре неколико седмица није било дилеме да ће новац бити потрошен на подизање бетонског зида у трећем сектору Палића, а по предлогу Института „Јарослав Черни“ чији пројекат ремедијације, тзв. измуљавања, предвиђа изградњу две бетонске касете. По главном пројекту Института, предвиђени су радови у вредности милијарду динара, где је овај бетонски насип тек мали постотак онога што треба учинити. И физички и финансијски најзахтевније је полагање цеви и комплетне апаратуре која ће усисавати муљ и убацивати га у бетонске касете. Само тај сегмент кошта више од 600 милиона динара, и спада у он врсту захвата који се због природе технологије не изводе „на рате“. Међутим, улазак у овако скуп је доведен у питање, иако је за његово довршење потребно обезбедити не тако велики износ новца. С једне стране, пројекат оспорава Савет за воде, формиран при ЈП „Парк Палић“, а потом и др Габор Месарош, саветник градоначелника за питање заштите животне средине. 

– Институт „Јарослав Черни“ направио је добар пројекат на задатак који им је погрешно постављен – каже Габор Месарош за „Политику“. – Задатком су наложене мере за измуљавање језера, уместо да потраже и друга доступна решења за ревитализацију Палића. Проблем је сада у томе што је тај пројекат прошао читав низ фаза, од студије до главног пројекта и практично је пред реализацијом. 

С друге стране, Савет за воду дао је предлог од 12 корака које би требало предузети како би се смањило даље оптерећивање језера нитратима, и сада се тај предлог формулише у платформу за унапређење еколошког статуса језера и његове околине. Намера је да се овај документ стави пред чланове Градског већа и да тако и ова друга могућност за решење језера добије политичку подршку, али и постане равноправан документ на основу којег би се могло радити на даљем спасавању Палића. 

Како је предвиђено платформом, све будуће акције деле се у четири групе: спречавање даљег загађивања Палића, унапређење управљања језером и околином, решавање последица досадашњих негативних утицаја и праћење стања квалитета воде и животних заједница. Тако се предвиђа, пре свега, да се попишу расути извори из којих се у Палић и даље сливају непречишћене воде. Наиме, у туристичком делу језера и даље су присутне бактерије фекалног порекла, а до сада нико није успео да утврди одакле долазе. Зато је неопходна изградња канализационе мреже на Палићу, њено повезивање са пречистачем, формирање заштитне тампон-зоне око језера где би се садило зеленило, саветовање ратара чије њиве излазе на језеро. Осим тога, неопходно је и да се пооштри дозвољени ниво за азот и фосфор, јер тренутно испуњава критеријум за текуће, али не и стајаће воде. 

То су мере које би, по мишљењу стручњака, дале резултате, а Месарош истиче и потребу да се ефикасније управља рибљим светом језера и његов састав прилагоди како би језеро и боље изгледало. – Измуљавање остаје као једна од крајњих мера, али сматрамо да није потребно да се предузима у читавом језеру, већ пре свега у туристичком делу – каже Месарош.

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries