Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sun07252021

Last update06:30:53 PM

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

SMEDEREVO - Identifikovano je telo jedno...

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Lučka kapetanija Smederevo je prvu infor...

Širenje kapaciteta HE Đerdap

Širenje kapaciteta HE Đerdap

U toku je priprema i za izgradnju hidroe...

Masovno kradu šljunak iz reka

Masovno kradu šljunak iz reka

Inspekcija tvrdi da se nanos iz Save i D...

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Kina je spremna naći partnera za izgradn...

Vesti iz Sveta

Vesti iz Zemlje

ZANIMLJIVOSTI

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na "zvornikušama" i "burinkama" plovili Drinom

4 YEARS AGO  |  Ivana

Zvorničani su poznati kao spretni i izdržljivi splavari. O njima su i pesme pevane, ali se malo zna o čamdžijama, lađarima na "zvornikušama" i "burinkama", koji su svoja plovila uzvodno vukli kao što su to nekada činili burlaci na Volgi.

Loading...

Nautički Rečnik

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

6 YEARS AGO  |  Ivana

Aprilski rat 1941 ostaće upamćen osim po hrabrim pilotima koji su branili Beograd i herojstvom komandanta rečnog monitora Drava koji se borio protiv nemaćkih štuka. Pre pogibija uspeo je sa posadom da obori pet štuka i veći broj ošteti, a zatim da ode u legendu

Loading...

Obnova rečne flote

Rečni transport bi uskoro mogao više da se koristi. Sa kompanijom Al Dahra iz Emirata potpisan je memorandum o dokapitalizaciji Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Pojedini brodovi i barže stari su 30 i više godina, zato je planirana obnova flote.

Iako su Dunav, Sava, Tisa i Begej plovni celim tokom kroz Srbiju, mogućnost da se roba lakše izveze i preveze do mora, poslednjih dvadesetak godina ne koristi se mnogo. Osamdesetih godina prošlog veka privreda nekadašnje Jugoslavije, pa i Srbije, bolje je radila i više proizvodila, pa su i brodovi više plovili. Danas se rekom prevoze uglavnom pesak i šljunak, povremeno nafta i njeni derivati i pojedini poljoprivredni proizvodi. 

Rečni transport mogao bi uskoro više da se koristi. Pre mesec dana sa kompanijom Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisan je memorandum o dokapitalizaciji Jugoslovenskog rečnog brodarstva. To znači nova ulaganja u flotu. 

Flota Jugoslovenskog rečnog brodarstva zaostaje za onom najsavremenijom u Evropi. Pojedini brodovi i barže stari su 30 i više godina. 

"Sad ovo što radi to je u solidnom stanju, ali i to je na izdisaju, potrebni su remonti, radi se uz maksimalno zalaganje posada i zapovednika svih članova", kaže Dragan Ostojić, kapetan broda. 

"Nama trenutno fale barže za kontejnere i barže te po novom zakonu što idu u EU od 2018. sa dvodnima zbog bezbednosti tečnih tereta, benzina, dizela, mazuta", ističe kapetan Igor Radivojević. 

Kako je nedavno sa kompanijom Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisan memorandum o dokapitalizaciji, u obnovu flote trebalo bi od jeseni da bude uloženo između 20 i 40 miliona evra. 

U Ministarstvu objašnjavaju da je to logičan nastavak saradnje države i partnera iz Emirata koji su kupili poljoprivredne kombinate u Srbiji i koji će proizvoditi hranu na 14 hiljada hektara, jer će najveći deo proizvodnje izvoziti. Jugoslovensko rečno brodarstvo ima 150 plovila, ali trećina ne može da se koristi. 

U Jugoslovenskom rečnom brodarstvu kažu da skoro svih pedesetak brodova i barži koje trenutno nisu u funkciji mogu da se remontuju. Ipak, odluka o tome koliko će postojećih plovila biti obnovljeno, a koliko će se novih graditi zavisiće od dogovora sa partnerima iz Emirata. 

Nadležni uveravaju da će posao obnove flote biti poveren domaćim firmama. A investicija iz Emirata mogla bi da pokrene celokupnu privredu Srbije. 

"Sa novim investicijama, dobićemo nove poslove, moramo prevesti više tereta to znači više brodova, više posade, više barži, više ljudi koji će na tim brodovima raditi. Isto se odnosi i na brodogradilišta koja ćemo značajno uposliti ovim investicijama, tako da efekat na zapošljavanje ne samo u JRB-u nego i u široj ekonomiji će biti veoma značajan", naglašava Nenad Mijailović, pomoćnik ministra finansija i privrede. 

Budućnost prevoza robe iz zemlje trebalo bi da bude u rečnom transportu. Taj vid prevoza jeftiniji je od drumskog, koji se u Srbiji sada više koristi. Ali, to nije jedina prednost. 

„Brod Karađorđe u svom sastavu može imati devet barži koja je svaka nosivosti 1.500 do 1.600 tona za tečni teret ili i više za suvi teret. Samo kad pomnožite sve te cifre i vidite ogroman konvoj znate šta znači sigurnost dopreme tako velike količine robe u jednom trenutku", kaže Biljana Čvertkov, direktorka Jugoslovenskog rečnog brodarstva. 

Čak i ako se sve učini za dobar transport robe rekom, to neće značiti mnogo ako ne budemo imali šta da prevozimo, odnosno ako privreda ne bude radila. Pune barže na rekama neće biti samo potvrda revitalizacije srpskog rečnog brodarstva već i ukupne privrede.

 

Izvor: www.rts.rs


Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries