Mutirane ribe u obrenovačkim vodama
- Details
- Category: Vesti iz Zemlje
- Published on Friday, 01 March 2013 17:20
- Written by Ivana
- Hits: 3951
Promene DNK uočene kod klena u rekama Peštan i Beljanica, ali i u školjkama iz Save, Dunava, Tise i Velike Morave.
Klen važi za vrstu ribe koja se nastanjuje u čistim vodama i živi dokaz da je reka iz koje je izvađen zdrava sredina. Taj „zalogaj”, ako se izlovi iz Peštana i Beljanice, reka kolubarskog sliva, verovatno bi zastao u grlu onome ko bi čuo da je na klenu iz tih voda utvrđeno oštećenje DNK molekula.
Do tog saznanja došli su stručnjaci sa Biološkog fakulteta i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.
Radna pretpostavka je da su uzrok tome otpadne vode sa pepelišta TE „Nikola Tesla”, iz kanalizacije i septičkih jama, kao i veštačko đubrivo sa obrenovačkih njiva.
Studija koja se bavi ovim problemom još je u ranoj fazi, pa se ne može tvrditi kakve bi mogle biti posledice i da li će doći do trajne mutacije ove vrste ribe u Peštanu i Beljanici.
Da razloga za zabrinutost ima, potvrđuju još neka otkrića pomenuta u istoj studiji: promene na DNK molekulima detektovane su i kod školjki – kineske carice i vrste unio (nema srpskog naziva) – iz Save, Dunava, Tise i Velike Morave.
– Oštećenje se na uzorcima DNK vidi u obliku komete, kruga sa repom. Razvijamo testove kako bismo obezbedili što više podataka za poređenje. Mnoštvo parametara je neophodno uzeti u obzir, i to sa sličnih i različitih lokaliteta, kao i onih koje bismo dobili eksperimentalnim istraživanjima u kontrolisanim uslovima – kazao je dr Momir Paunović, hidrobiolog sa instituta „Siniša Stanković”, dodajući da su ovakve genotoksikološke studije i u svetu još u povoju.
– Dobro je što i mi imamo opremu i metodologiju kojom možemo da detektujemo sve niže koncentracije zagađivača u vodama, ali potrebno je najmanje sedam-osam godina prikupljanja podataka i pomnih analiza da bismo imali čvrste zaključke. Tek onda bismo mogli pouzdano da kažemo kakve su posledice po ribe i školjke, kao i da na osnovu toga izvlačimo makar posredne zaključke o uticaju tih zagađivača na ljude. U slučaju Peštana i Beljanice, moje mišljenje je da su oštećenja pre nastala zbog organskih zagađivača i nutrijenata, to jest veštačkog đubriva nego usled industrijskih otpadnih voda. Nutrijenti i organski zagađivači jesu najveća pretnja po naše vode – ocenio je dr Paunović.
Dok se bude čekao završetak istraživanja oštećenja DNK, ribolovci će verovatno razmišljati da li da proglase nezvanični lovostaj na obrenovačkog klena tokom tih sedam-osam godina, koliko će naučnicima još biti potrebno da prikupe sve podatke. Dr Paunović ipak ne veruje da je lovostaj nužan.
– Ja klena jedem – kaže on.
Za dalja istraživanja nemamo ni novca ni dovoljno kadrova
Osim vremena, nužno je i poprilično novca za podrobnija genotoksikološka istraživanja. Ako bi se analizirala isključivo voda, uz primenu svih parametara popisanih u evropskim direktivama, jedan jedini uzorak bi koštao od 1.400 do 1.700 evra a valjalo bi ih uzimati jednom mesečno. Osnovno nadgledanje voda naše institucije već sprovode, ali se za to u Srbiji troši nekoliko puta manje novca nego u nekadašnjim tranzicionim zemljama koje su sada u Evropskoj uniji, da se ne spominju sredstva koja za to izdvajaju razvijene države poput Nemačke.
– Našoj Agenciji za zaštitu životne sredine bi za nadgledanje voda bilo potrebno i dvostruko više istraživača nego što ih sada ima. Dobro je što je naš novi zakon o vodama prilagođen evropskim normama. On predviđa izradu plana upravljanja vodama, koji mora da sadrži i podatke o stanju voda, mere neophodne za njihovo unapređenje i plan realizacije tih zahvata. To je osnova da se, posle utvrđivanja izvesnog nivoa zagađenja na nekom vodotoku, planira i izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda – ocenio je dr Paunović.
Za zaštitu voda potrebno 5,6 milijardi evra
Na integralnom planu upravljanja vodama još se radi. I kada bude gotov, načekaćemo se dok se ne podignu sva neophodna postrojenja za prečišćavanje. Prema podacima koje je Ministarstvo životne sredine iznelo pre godinu dana samo za investicije u zaštitu voda do 2030. trebalo bi nam čak 5,6 milijardi evra.
