:friends:
Vidim da sam i ja pogrešno shvaćen. :this:
Ni jedno plovilo na ovoj planeti nije 100% sigurno....I najsigurniji brod (Titanik) je pao na prvoj plovidbi.
Moje prvo plovilo je bio KANU titelske proizvodnje, što znači da je rađen po svim zakonima i propisima, a najmanje je sigurno plovilo, čak nisam siguran da podleže registraciji i ne znam da li se uopšte polaže neki ispit za korišćenje.
Ako se setimo našeg Olimpa i pokušamo da izračunamo koliko je sati, dana i kilometara prešao - baš je čudo da je uopšte živ.
Pre nekih godinu dana na drugom forumu, na temu kanua sam pisao sledeće : (citiram)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pozdrav našem Olimpu !
Moram biti iskren prema tebi, kao i prema sebi ! Svaki put kada pogledam tvoje reportaže prvo ti zavidim do neba i obuzme me tuga i sećanje na moj kanu,
moje prvo plovilo koje sam u životu kupio i u kom sam učio moje sinove da veslaju. 012
A evo zašto ga više nemam :
Pre nekih 25 godina sam kupio kanu koji je rađen u Titelu, firma PREMIX, verujem svima nama poznata. Pre toga sam godinama ostavljao silan novac na moru
vozeći svakojake sandoline, i to svake naredne godine sa još više žara, tako da mi nije bilo spasa : kupio sam sopstveni kanu.
I onda su počeli problemi :
Titelski kanui imaju potpuno oblo dno, bez ikakve uzdužne letvice da bi sekli vodu i usmeravali kretanje kanua. Nedostatak pomenute tzv kobilice je u mnogome otežavalo
održavanje pravca, odnosno upravljanje čak i kada nema vetra. Donekle se mogao koristiti na mirnim vodama i kanalima, ali na Tisi i Dunavu je bila noćna mora.
Uporno sam se trudio da ga koristim takvog kakav jeste, ali se početni elan istopio kao pahulja u paklu.
Razgovarao sam sa nekim majstorima da ga doradim ugradnjom letvice i nanošenjem sloja plastike, a oni su sve to dizali na nivo svemirske tehnologije
i tražili za doradu više nego što sam platio nov kanu.
Sve bi to nekako i izdržao, dok jednog dana iznenadni vetar nije počeo da ga nekontolisano nosi po Tisi, kao suvi list, i to zajedno sa mojim sinom, koji je bio
novopečeni plivač i još noviji veslač. Sam Bog zna kako sam uspeo posle nekoliko stotina metara da ga konačno uhvatim, zadnjim trunkama snage. Skoro da sam se onesvestio od umora i straha. Sva sreća da sinu nije ispalo veslo van kanua. Ni nesećam se kako sam se popeo u kanu a da ga ne izvrnem, verovatno me je vodila neka viša sila.
Dve nedelje sam se noću budio u znoju i buncao, jedva sam se nekako smirio i opustio.
Onda je nastala jedna duuuga pauza, dok nism ponovo spustio kanu u vde kanala DTD. Terao sam sebe da potisnem sećanja, nisam dozvoljavao da sada mlađi sin
vidi strah u meni i da odustane od lepote zvane Veslanje.
Kada jednostavno nisam uspeo da mu objasnim kako se vesla kanu sa fabričkim nedostatkom posle ko zna koliko pokušaja, odveo sam ga u jedan kajakaški klub i on je odmah prvi dan video o čemu sam govorio, i velao kajak po celom Dunavu bez ikakvih problema.
Naravno da sam kanu na kraju "prodao". Zašto pod navodnicama : Došao je jedan mladić sa nekim starim jugićem i pitao me da li prodajem kanu.
Ništa čudno, rekli bi, dok mu nisam video sjaj u očima, i to onaj koji sam ja godinama gledao u ogledalu kada sam kao dečak veslao sve i svašta a najslađe sandoline na moru.
To je u meni porušilo sve barijere. Pitao me za cenu. Dugo sam ćutao i gledao momka, i onda ga pitao koliko je on mislio da može platiti.
Iznenađen mojim pitanjem se preračunavao i sa nekom zebnjom mi je rekao da bi nekako mogao izdvojiti 200 maraka (u to vreme), pravdajući se time da mora poravitinešto na jugiću.
-"Je li može 100 maraka" - pitam ga onako zbunjenog i počeo da tovarim kanu njemu na krovni nosač. Ono oduševljenje u njemu pamtim i danas.
Posle mi je bilo žao što mu nisam vratio i tih 100 maraka, ali već je bio otišao presretan i zadovoljan, mnogo više nego što sam ja bio kada sam ga kupio.
Ostaje mi samo da se nadam da ga je poslužio bar upola onako kako sam mu ja to poželeo.
I sada posle toliko godina čitam tvoje reportaže i doživljavam ih onako kako sam ja maštao o tome kao dečak.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako uporedimo ta dva plovila- Skeledžijin splav je pojam sigurnosti za titelski kanu.
Još jednom podvlačim -
UVEK SE MORA BITI MAKSIMALNO OPREZAN, I NIKADA NEĆE BITI DOVOLJNO OPREZA što opet ne znači da se treba odreći i sličnih avantura.
P.s. Izvinjavam se LSI-ju iliti našem Lazi što sam napisao duži post.... :
: neću više... časna :pioneer:
