Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Никола Каровић певачка легенда Југославије – Пркосили Шестој америчкој флоти

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Никола Каровић је током успешне уметничке каријере прекрстарио целим светом, сретао се са разним људима и са сваког путовања доносио лепе успомене.

Ипак бард наше народне и забавне музике за најдраже путовање издваја оно када је први пут с другом Титом путовао бродом за Александрију 1966 године.

На том путу Каровић се уверио у снагу Шесте америчке флоте, уживао је гледајући филм заједно с Титом и Јованком и сазнао да је у Александрији „популарнији“ од Броза.

Заједно на пројекцији филма

- Путовање је било угодно и пред сумрак првог дана, таман што сам вечарао, спремајући се за наступ пред другом Титом, позваше ме из протокола да ми саопште да ме председсник чека да вечерам с њим. Тако сам морао да још једном да обедујем. После вечере, певао сам сат времена. Био је разноврстан репертоар. И када кренух на починак, одједном се отворише врата „позорнице“. Броз који је био у друштву Јованке заустави ме и рече: „Остани да заједно гледамо филм „Рио браво“. Нисам могао да верујем да ми председник указује толику пажњу. Почеше да ме прожимају разна осећања. У једном тренутку помислих: ,Ех да су ми овде родитељи браћа, сестре и пријатељи, да виде како с Титом и Јованком гледам филм“. У том размишљању ме прекину Броз и рече: „Никола, богаму, мораш да научиш ову песму из филма“. Наравно да сам то урадио и уврстио је у репертоар. Тај доживљаји ми је остао дубоко урезан у сећање.

Наставак пута за Александрију није био баш најпријатнији.

- Кад смо упловили у Средоземно море, Шеста америчка флота нам се препречила на нашем курсу. Изнад нас су, у бришућем лету, грмели авиони. Американци су, онда, успоставили везу са нашом посадом и питали чији је брод, мада се из авиона видело да је прописно обележен. Посада је узвратила питањем: ,Ко сте ви, мада су знали да су Американци у питању“. Наши разарачи, који су пратили „Галеб“, за сваки случај заузели су ратни курс. Била је то америчка провокација, јер су они 15 дана пре нашег пута знали да Тито иде у посету Египту. Јованка се прилично уплашила, док се Тито иронично насмејао и наредио посади да заобиђу Амерканце. ,Паметнији попушта’ – рече Тито и прођосмо препреку. Потом је пловни пут био безбедан.

„Ћаје шукарије“ за Насера

По доласку у Александрију, Каровић је сазнао да је „популарнији“ од Тита.

- Чекао нас је Насер са делегацијом, чули смо усклик Тито – Насер, сава, сава (љубав, љубав). Попео сам се на палубу, да видим домаћине и посматрам како Тито иде у сусрет Насеру. Настаде затишје, док из масе неко не узвикну „Ено га Никола Каровић“. Касније сам дознао да је то било дете нашег амбасадора у Египту. Одмах сам напустио палубу, размишљајући шта ће ми Тито рећи ако је чуо узвик детета.

После посете Алекандрији, наставља Каровић, Тито је отишао пет дана у Каиро, а ми смо остали усидрени у луци. По повратку ми је пришла Јванка и рекла: ,Друже Каровићу, размислите шта ћете да певате, јер Насеру правимо опроштајно вече.’ Запевам ја нашем пријатељу Насеру ,Ћаје шукарије’ а он одушевљен каже: „па то је наша музика“. Наравно, било је весело и после угодног боравка отпловили смо из Египта.

Док су снажне бродске машине брујале при повратку за Југославију, Тито се присетио повика ,Ено га Никола Каровић’.

Али све се завршило на шали.

-Тек што смо испловили из Александрије, приђе Тито, па ми рече: ,Никола, мајку му, мислио сам да сам у Александрији популарнији од тебе, кад оно испаде супротно’. Уместо да кажу „Ено га Тито, они говоре ено га Каровић. Слатко смо се исмејали.

Песми се придружила и пудлица

Приликом тог путовања, Каровић је доживео и малу непријатност, коју је гарнирао Тито.

- Јованка је на пут повела две пудлице, од којих је једна била немирна и знала је и да уједе. Једно вече док сам забављао Тита, из све снаге и срца запевао сам песму ,Малагења’ и кад сам дошао до фалсете, у истом тренутку и истим тоналитетом поче да завија једна од те две пудлице. Нађох се у чуду и одговорих јој још жеће… После тога присутни су се смејали готово десет минута. Титов кардиолог ми је потом рекао: ,Никола, немој да му певаш такве песме и да га засмејаваш, јер може срчка да га стрефи, па смо настрадали и ти и ја.

Све је било у реду до оног тренутка кад ми је Тито пред масом рекао: ,Бога му Никола, могли бисте да снимите нешто у дуету. То би сигурно био велики успех’. Није ми било свеједно. Осетио сам се мало пониженим.

Izvor: www.pravda.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries