Moja Lađa

sajt u test verziji!

Wed11142018

Last update06:30:53 PM

Cvetna lađa za kralja Aleksandra

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Tragajući za rudom, na severoistok današnje Srbije u prvom veku stigli su Rimljani i za četiri naredna veka sagradili mnoge drumove i utvrđenja oko kojih su se razvili gradovi. Na ušću Peka u Dunav podigli su Pinkum, veliki vojni, ali i trgovački, zanatski i rudarski centar.

Zlatno doba grad je doživeo kada ga je posetio car Hadrijan oko 117. godine, i dozvolio da se u njemu kuje poseban bakarni novac koji danas predstavlja bogatstvo, jer postoji samo pet primeraka. Od 6. veka stizali su Sloveni. Još u srednjem veku, Pek, Podunavlje, Stig i deo Pomoravlja sačinjavali su oblast Braničevo, kako se i danas naziva, sa istoimenim glavnim gradom, oko koga su se otimali Mađari, Bugari i Vizantinci. Krajem 13. veka vlast u Braničevu su preuzeli odmetnici, braća Drman i Kudelin, ali ih je pokorio kralj Milutin i uveo celu oblast u srpsku državu. Braničevom je vladao i knez Lazar, koji je 1381. osnovao manastirsko vlastelinstvo Ravanicu sa oko 150 sela. 

U doba turskih osvajanja sultan je 1460. godne Braničevski subašluk dao kao nagradu za ratne zasluge Agi beg Mihajloglu. Da bi zaštitio granicu od Ugara, beg je na ušću Peka u Dunav popravio stari Pinkum, i tu smestio svoje martoloze, stražare hrišćane iz susednog Gradišta. U Prvom srpskom ustanku, Gradište, koje je tokom kratke austrijske vladavine prozvano Velikim, među prvima je oslobođeno. 

Preporod je doživelo u vreme vladavine kneza Mihajla Obrenovića i imalo je skoro 400 domova. Narodna skupština je 1880. odobrila Velikom Gradištu da naplaćuje kaldrmu, taksu za ulazak vozila u varoš, da bi se tog novca gradilo pristanište. Kada je 1891. kralj Aleksandar Obrenović brodom krenuo u Rusiju, u svim mestima na Dunavu počele su velike pripreme da ga sa obale narod pozdravi, i u tome ih je, kako je pisala štampa, sve nadmašilo Veliko Gradište: meštani su kralju pošli u susret u lađi, bogato iskićenoj cvećem, sa palube se orila muzika i pesma Pevačke družine, a vladaru je uručen pismeni pozdrav sa izrazima vernosti. Ovaj cvetni brod je pratio kralja sve do ispod Požežena. 

Izvor: www.vesti-online.rs


Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries