Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Da ne bude kao sa Titanikom…

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Najvažnije je plovilo redovno „držati na oku” jer ono pomalo propušta vodu, pa je zato bolje biti u pripravnosti nego neprijatno iznenađen. Oprez pred prolećno paljenje motora

O čamcima i brodićima trebalo bi brinuti i zimi, naročito kada se temperatura spusti ispod nule. Iako ovo vreme nije pogodno za plovidbu nije loše stići do marine i obići svog ljubimca na vodi, malo se razgaliti u razgovoru sa komšijama, kad druženje u soliterima ionako ne postoji. Od svih naših reka, na Dunavu ima ubedljivo najviše marina, na toku kroz Srbiju dugačkom 588 kilometara nalazi se 39 registrovanih privezišta, pristana, zimovnika i marina, ali samo nekoliko njih zadovoljava evropske standarde. No, ta činjenica ne mora da spreči vlasnike da se pridržavaju pravila održavanja čamaca u zimskom periodu.

Evo šta je ono najosnovnije što savetuju iskusni nautičari.

– Još pre nego što se završila sezona trebalo je isprazniti sve rezervoare sa vodom da ne bi došlo do zamrzavanja i pucanja ležišta u pumpi. Naročito je važno i motor održavati u zimskoj sezoni, da se stavi ulje u cilindar, a umesto ulja može da se koristi i specijalni sprej koji je napravljen za te potrebe kako ne bi bilo problema prilikom paljenja u proleće. Mora da se vodi računa i o vodostaju na rekama, ako marina nije samoštelujuća, i da se zavisno od situacije popušta vez – kaže Jovan Jovanović, vlasnik broda na marini kod Ade Ciganlije, blizu mosta koje se upravo gradi.

Naš sagovornik kaže da se treba čuvati struje ako kablovi nisu odgovarajući, odnosno gumeni kao oni koji se koriste u rudnicima, jer može doći do opasnih situacija. One vrhunske marine, svuda u svetu, imaju na veznom mestu i vodu i električnu energiju uz dobru izolaciju. Na pomolu je i proizvodnja nove serije solarnih panela koji ne moraju da se šteluju prema suncu, tako da će ljudi koji imaju čamce u narednim godinama jeftino moći da dopunjuju energiju.

Najčešće nesreće se dešavaju zbog grejanja, kada gas neosetno počne da curi u brodu, kada može doći do varničenja pa i eksplozije. Zato Jovanović podseća na postojanje senzora za gas, vrlo su jeftini i svi koji koriste butan-gas treba da ih ugrade. Kada dođe do curenja senzori pištanjem alarmiraju na opasnost tako da čovek kad uđe u unutrašnjost broda ništa ne pali već zatvara ventile. Zaštita podrazumeva i da sva grejna tela budu od bimetala koji se automatski zatvara sa prestankom grejanja, kao i ispravne instalacije.

Reke će za nekoliko nedelja ponovo oživeti, začuće se brundanje motora, paranje talasa, pa se postavlja pitanje šta uraditi pred prvo paljenje?

Savet je obavezno očistiti svećice, pregledati filtere za benzin, sipati novo gorivo. Nije zgoreg spomenuti i evropska pravila koja zabranjuju u jezerima upotrebu dvotaktnih motora zbog zagađenja, a to pravilo će verovatno za neko vreme biti uvedeno i kod nas, što posebno ribolovci treba da imaju na umu.

Naša rečna „flotila” u više od 80 odsto slučajeva sastoji se od malih i osrednjih čamaca, luksuznih brodova ima tek oko deset odsto, kažu dobri poznavaoci. Ipak, bez obzira na klasu većina naših čamaca na motorni pogon ima brodska korita koja prave velike talase, pa pri velikoj brzini mogu da naprave velike probleme ostalim čamdžijama koji poštuju pravila vožnje.

Jedna od najuređenijih marina kod nas je ona na Adi Ciganliji. Na ostalim beogradskim marinama, kao na primer na Karaburmi ili u Zemunu, mesto se plaća nešto jeftinije, ali nijedna nema takve uslove. Sava je za čuvanje čamaca bolja reka jer je Dunav velik i brz, tako da se, na primer na marini u Zemunu, ne može ni stići do svog plovila bez čuvara koji će vas odvesti motornim čamcem.

– Za dva mesta plaćam mesečno četiri i po hiljade dinara – kaže Dragoljub Milenković, koji više od sedam godina upravlja svojim brodom „Ada”, koji je nekada koristila obalska straža za hvatanje kriminalaca i uspostavljanje reda na vodama.

– I pored visoke cene zadovoljan sam jer marina ima dobro obezbeđenje, osvetljenje je noću toliko jako da možete i knjigu da čitate, a svi brodovi su pokriveni kamerama. Zimi je, u principu, najvažnije obilaziti čamac jer skoro svaki pomalo propušta vodu pa je zato bolje biti u pripravnosti nego neprijatno iznenađen. Treba i sneg očistiti sa cirada kad napada deset–dvadeset santimetara. Zato sam preko nedelje bar jednom ovde, a vikendom obavezno – kaže Milenković.

Koliko je led opasan i može li nauditi čamcu? Neki naši sagovornici smatraju da može da ošteti trup broda, dok neki kažu da je opasno samo ako je reč o izuzetno niskim temperaturama, kada je debljina leda veća od dvadeset santimetara.

Do sada su zime bile takve da se led uhvatio na nekoliko dana, da bi zatim nestajao. Jedan od posetilaca marine kazao nam je da zamrzavanje nije strašno, jer će led samo malo istisnuti čamac na površinu – što je dovoljno da mu se ništa ne desi.

Naravno, ne valja zaboraviti da i februar i mart mogu da donesu i lepo vreme, sa dosta sunca, makar i zubatog, kada se motori mogu upaliti i čamci provozati pored obale.

 

Izvor: www.politika.rs 

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries