Sta raditi u slučaju potapanja plovila

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Izdvajamo jednu temu sa foruma koju su poceli Skipper.rs , Aka i Knindza, smatram da tema zasluzuje paznju i molim vas da je ozbiljno procitate i razmislite o njoj ...

 SKIPPER.RS

Volio bi da pokrenemo temu kako postupiti u slučaju potonuća, tj. kako usporiti potonuće broda

Koliko znam postoje razne ekspandirajuće pene koje se šre u dodiru sa vodom koje se ubrizgaju u rupu (ako nije prevelikog prečnika)

Čitao sam da su se  neki na jedrilicama snalazili tako što bi jedro provukli oko oplate čime bi delomično smanjili proticanje vode u brod.


Mene su učili da ako dođe do ne daj Bože prodora vode, najvećom brzinom prema nekoj plaži, tako da brod potone na manju dubinu ili ga čak namerano nasuči da ne potone, a ako se može birati najbolje rešenje je na peščanu obalu.

Zaboravio sam reći da se pali kaljužna pumpa, ali nadam se da je to prvo što će se uraditi.

Uzrok prodora vode može biti sudar ili  nasukanje.

Kada je sudar, vrlo često se događa da onaj brod koji se zabio u drugi, odmah zavozi krmom a ovaj šta ima rupu potone u 5 sekundi!!! zbog prodora vode, to sam vidio na snimku, doslovno za 5 sec nema drugog broda.

Znači kod sudara ne odmah voziti krmom, pregledajte prvo oštećenje, a ako će drugi brod odmah potonuti, prekrcajte posadu itd.

Kod nasukanja, obavezno prekontolisati da li ima prodora vode, ako je ima istu probati sanirati , ako se ne može sanirati, onda bi ja ostao gde je taj sprud i pustio brod da tu potone da bi ga bilo lakše izvaditi, a i posada se može spasiti da se iskrca na sprud ili što je već tamo.

Kod prodora vode i opše tečnosti u brodu imamo problem slobodnih površina, odnosno smanjenje stabiliteta. To je voda koja teče sa jedne na drugu stranu broda.

Trgovački brodovi, ako je oštećenje nastalo malo ispod vodene linije, iskrcavaju teret kako bi brod isplivao dok rupa ne izađe iz vode ili balastiraju brod tako da rupa dođe van vode, a ako je rupa na prancu, prekrcavaju balst iz pramca u krmu, pramac se digne iznad vode zajedno sa rupom i prodora nema.
Na jedrilicam je to nemoguće ali možda bi pomoglo naginjanje jedrilice.

Ako "nema spasa" posadu treba pripremiti za napuštanje broda, mislim brod će vas napustit, znači aktivirati splav, pozvat pomoć, sredstva za signalizaciju, toplu robu, hranu i čekati dok ne dođe pomoć. Ali to je jedna druga tema...

Dobro je da svi na brodu znaju gde je ručica za ručnu kaljužnu pumpu
Dobro je na brodu  imati komplet "čepova" a to su drveni konusi raznih prečnika koji mogu poslužiti za rupe. Može se dogoditi da pukne ventil ili koleno, holender i sl. pa može poslužiti da se začepi.

Inače mislim da je najbrži i najefikasniji način spolja zakrpiti rupu, naročito većih dimenzija, jedrom ili još bolje spinakerom kod jedrilice.

Imam nešto napisano, ali je na nemačkom, evo jednog dela od mene samo prepričanog, a OM to može brže i stručnije da prevede, jer to nije rekla kazala, to je stručno objašnjenje.

http://meeressegeln.blogspot.com/2007/12/wassereinbruch.html


Do prodora vode može doći nakon sudara, kvara, ili prodora na ventilu.

Prepustiti brod sudbini se pravno smatra kao gruba greška. Tako nešto može dovesti do gubitka osiguranja, a ako pri tome još neko strada i kažnjavanje zapovednika - skippera.
Normalno bi bilo da zapovednik obuči posadu kako i šta raditi u slučaju prodora vode.
Kad dođe do prodora vode, najpre se mora uključiti ispumpavanje vode, a ne traganje gde voda ulazi, osim ako nije odmah uočeno. Ako nivo prodrle vode i ne počne opadati, neće ni tako brzo rasti, akumulatori će ostati dalje suvi, time i radio stanica i kalužna pumpa u upotrebi.
Najčešće se rupa brzo pronađe, pa se onda zavisno o moguinosti začepljavanja i položaja rupe,  rupa podigne iznad vodene linije. Naprimer da se brod nagne u stranu, ako je jedrilica, tako jedriti, ili rasporedom težina.

Radiostanicom obavestiti o događaju, dobro oceniti kakvo je stanje, a ne prekasno pozvati u pomoć.

Dakle, nakon prodora vode:

-- uključiti  pumpe
-- tražiti rupu
-- nagnućem broda rupu izdignuti izvan vodene linije, ili je začepljavati.
-- javiti radiostanicom šta se desilo
-- začepiti rupu.

AKA

 Lepa tema. Evo, malo cu da dodam teorije...

Prodor vode, pri težim oštećenjima brodske oplate, kada voda prodire u trup broda je najteža nezgoda koja nastaje od:
•   međusobnog sudara brodova,
•   od udara broda o ledeni breg ili neki drugi predmet,
•   nasukanja na podvodne grebene,
•   nasukanja na potonoli objekat...

Prvo je neophodno izolovati mesto proboja, kako bi se sprečilo naplavljivanje drugih prostora broda (zatvaranjem vodonepropusnih pregrada, ako postoje), a istovremeno uključivanjem kaljužnih pumpi. Potom treba pristupiti saniranju oštećenja.

Od opreme potrebne za saniranje, razlikujemo dva tipa:

FORMACIJSKA
Protivprodorna ponjava
Protivprodorne ponjave se moraju izrađivati od vodonepropusne tkanine.
Dužinu škota treba odrediti tako da se pomoću ponjave za spasavanje mora zatvoriti pukotina na bilu kojem delu spoljne oplate, a krajeve užadi treba dobro pričvrstiti na palubi.
Najbolje su protivprodorne ponjave s podlogom od prstenaste čelične mreže koja je s obe strane postavljena čvrstom vodonepropusnom tkaninom.
Ponjava se namešta na probijeno mesto pomoću dve prodorne uzice. Uzice su uvek spremne na pramcu broda ili su prebačene oko brodske oplate i privezane negde blizu komandnog mosta, odakle se po potrebi, mogu premeštati uzduž celog broda.
Ponjava se uspešno primenjuje samo onda kada su ivice rupe okrenute prema unutrašnjosti broda, tako da se ona može dobro priljubiti uz oplatu broda.

Zakrpe
Da bi se zatvarali oštećeni delovi brodske konstrukcije i sprečio prodor vode mogu se koristiti unapred pripremljene drvene i metalne zakrpe. Koriste se za manje rupe i imaju fleksibilnu glavu. Po ivicama je dobro naneti kudelju ili krpe radi boljeg dihtovanja.

Čepovi
Za zatvaranje manjih rupa na brodskoj oplati upotrebljavaju se specijalni i obični čepovi.
Specijalni čepovi. Kod ove grupe čepova poznati sistemi Daglas (Douglas) i Vud (Wood).

Obični čepovi. Drveni čepovi, veličine do 8x8cm najpodesnije su sredstvo za efikasno zatvaranje rupa. Svaki brod treba da ima dovoljan izbor koničnih, četvorouglasnih i klinastih čepova, koji moraju biti od mekog drveta i neobojadisani, da mogu nabubriti i time bolje držati.

U većini slučajeva čepovi ne zatvaraju rupu potpuno; to zatvaranje postiže se tek zaptivnjem preostalog propusta sa krpama, kučinom ili malim klinovima što sve u znatnoj meri reducira propuštanje.

Ovaj način postavljanja čepova je lakši u odnosu na načine postavljanja sa unutrašnje strane (primeri „a” i „b”), međutim takvi čepovi ne drže dobro, jer ih more rasklima i obično ispadaju.
                                     
Klinovi
Klin je komad mekog drveta sa trouglastim stranicama i četvorouglastom glavom, po mogućnosti od jelovine. Sečenje klinova treba vršiti grubom testerom tako da se dobiju hrapave površine. Bojadisanje klinova je zabranjeno, jer nebojadisani klinovi nabubre i zato bolje drže. Klinovi od tvrdog drveta skližu i ako se već upotrebljavaju treba ih često kontrolisati.
Klinovi treba da su široki koliko podupirači sa kojima se upotrebljavaju. Dobar klin dug je 6 puta toliko koliko je visok.
Kod zabijanja klina treba na glavi klina pridržati komad drveta tako da se ne tuče maljem direktno po glavi da se klin ne bi raspucao

Cement kao protivprodorno sredstvo
Otklanjanje oštećenja na brodskom trupu pomoću betoniranja zahteva puno vremena potrebnog za stvrdnjavanje betona. Zbog toga, zatvaranje proboja betoniranjem primenjuje se u krajnjim slučajevima. Zatvaranje proboja broda betoniranjem najviše se upotrebljava prilikom havarijsko-spasilačkih i podvodno-tehničkih radova.
Betoniranjem se može zatvoriti proboj sa unutrašnje strane dna ili u predelu kobiličnog dela brodskog trupa. Beton slabo podnosi vibracije i ima mali koeficijenat rastezanja. Na mestima gde su prisutne vibracije i gde je teže postaviti beton, prethodno treba zavariti okvir koji će podržavati cement.
U sastavu delova betona spadaju: brzovezujući cement, pesak i voda. Stvrdnjavanje treba ostvariti na vazduhu i u vodi.
Beton pripremljen morskom vodom gubi 10% od svoje čvrstoće. Voda ne sme biti masna. Kod pripremanja, cement i pesak se mešaju u zapreminskom odnosu 1: 2. Radi brzog stvrdnjavanja rastvoru betona se može dodati 10 do 15% zapreminskih delova tečnog stakla ili 6% hlorkalcijuma i 1% sone kiseline (u odnosu na težinu cementa). Beton se bolje prihvata za čiste metalne površine. Nekad se beton može armirati.

PRIRUČNA
Jastuci, ćebad i prsluci
Jastuci, ćebad i prsluci za spašavanje mogu se upotrebljavati kao materijal za zaptivanje. Jastuci od perja nisu efikasni, jer se perje brzo smoči i skupi u gomilu tako da zakrpa ne vredi. Prsluci za spasavanje iz kapoka su efikasniji, a pogotovo presavijena ćebad.
U upotrebi su i jastuci koji se namenski rade (od kapoka).
Madraci, stolovi za jelo, daske, podnice, rešetke
Moguće je napraviti zakrpu tako što se preko rupe namesti madrac poduprt stolom za jelo i sve se zajedno pritegne na oplatu broda sa dva konopa provučena kroz rupe, otvorene u stolu za jelo. Unutrašnji krajevi konopa pritegnu se oko upore i nategnu obrtanjem konopa pomoću kratke drvene prečke. Protiv pomeranja zakrpe pod dejstvom talasa, koriste se pramčana i krmena zatezna uzica.
Madraci se mogu koristiti i sa unutrašnje strane broda. Ovakav način postavljanja zakrpa je lakši zbog pristupačnosti i zbog smanjenja opasnosti da talasi odnesu zakrpu. Preporučuju se madraci na opruge, jer je bolje prilagođenje obliku oplate. Madrac treba prekriti ćebetom. Madrac treba podupreti stolom za jelo, čeličnom pločom ili drvenom pločom, što se zatim čvrsto podupre. Delove rupe koje madrac ne pokriva treba zapušiti krpama, kučinom ili klinovima.

 KNINDZA

 Svaka cast za temu...vrlo dobri primeri i saveti...

Ja bih kao poslednju opciju razmisljao o jednoj boci i jastuku, pa ako znam da je brodu kraj: opalim kopresovani vazduh pa nek bar pluta na povrsini....bacis sidro i dodjes kasnije po njega Cheesy

 Jos jedan savet poslednje shto radite je da napustite brod, posebno ako je hladno vreme....

dodatna rasprava na:

http://www.mojaladja.com/forum/index.php/topic,539.0.html

новинки кинематографа
Машинная вышивка, программа для вышивания, Разработка макета в вышивальной программе, Авторский дизайн

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries