Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri07102020

Last update06:30:53 PM

Ajfelovi balkanski mostovi

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Ko još nije čuo za Ajfelov toranj, simbol Pariza, do 1931.najvišu građevinu na svetu. Ali malo ko zna da je u birou francuskog konstruktora Aleksandra Gistava Ajfela (1832-1923) najverovatnije projektovano i nekoliko važnih građevina na Balkanu: brodska prevodnica u Bečeju, veliki gvozdeni most u Zrenjaninu i Skenderija most u Sarajevu.

Za most preko Miljacke, izgrađen 1893. na istom mestu gde je u 15. veku most podigao Skender-paša, u Vikipediji piše “navodno je projektovan u birou Gistava Ajfela”. Slično je i sa Šlajzom, kako Bečejci nazivaju branu na ušću Velikog bačkog kanala u Tisu. Iako se na pojedinim sajtovima može pročitati da je Ajfel jedno vreme živeo u Bečeju, u komšiluku Bogdana Dunđerskog, u Gradskom muzeju o tome ne znaju ništa. No, iako se sa sigurnošću ne može tvrditi da je plod Ajfelovih moždanih vijuga, niko ne spori činjenicu da rešetkasta konstrukcija Šlajza po stilu neodoljivo podseća na pariski toranj.

Skenderija most preko Miljacke u Sarajevu

ČUDO U BEČEJU

Po mnogima jedno od vrhunskih tehničkih dostignuća s prelaza iz 19. u 20. vek, bečejski Šlajz je podignut na ušću Velikog bačkog kanala u Tisu. Brana je izgrađena 1898. godine po planovima mladog inženjera Alberta Hajnca, u to vreme tehničkog direktora kanala. Sa šlajzovima na električni pogon za ondašnje vreme predstavljala je pravo čudo tehnike, a hidroelektrana iz koje je snabdevana strujom najstarija je hidroelektrana na Balkanu. Uz pomoć Šlajza, Bečejci su bili zaštićeni od poplava, a električno osvetljenje dobili su odmah posle Novosađana i Subotičana.

Da li je inženjer Hajnc zaista radio u birou čuvenog Ajfela, nikada nije utvrđeno. No, sasvim je izvesno da je bečejski Šlajz, poznatiji kao Ajfelova brana (od 1975. zaštićena kao spomenik kulture), jedna od svega nekoliko brodskih prevodnica u svetu sa kapijama koje se uvlače ka obali i koje mogu da zaptivaju u oba smera. U literaturi Šlajz se često meša sa brodskom prevodnicom na Velikom bačkom kanalu kod Bezdana, koja predstavlja prvi objekat u Evropi za čiju gradnju je primenjeno podvodno betoniranje. Ko je projektovao prevodnicu kod Bezdana nije poznato, ali budući da je izgrađena davne 1856, to sasvim sigurno nije bio Gistav Ajfel.

Brodska prevodnica kod Bezdana iz 1856.prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje

RASKOMADANI MOST

„Niko sa sigurnošću ne može tvrditi da je taj most zaista Ajfelov“, piše u knjizi „Varoške vinjete“ zrenjaninskog novinara Miodraga Grubačkog. Harizmatična Bečkerečka ćuprija, preko koje su u pesmi jezdila „četir’ konja debela“, podignuta je 1904. nakon što su njeni izliveni delovi Begejom dopremljeni iz velike železare u rumunskim Rešicama. Nisu ga, kaže Grubački, dotakli svetski ratovi i prirodne katastrofe, ali mu je vek okončan zahvaljujući ljudskoj kratkovidosti i ideološkom slepilu. S nepoželjnim epitetom bisera austrougarskog graditeljstva, most je rasklopljen 1969. i isečen na komade, a od njega je ostalo samo par gvozdenih ukrasa s portala mosta koji se nalaze na ulazu u brodogradilište „Begej“.

Na mestu Velikog gvozdenog mosta, poznate Ajfelove ćuprije, nekadašnjeg simbola Zrenjanina projektovanog u ateljeima čuvenog Gistava Ajfela, 1971. podignut je Veliki pešački most, danas deo centralne pešačke zone između glavne ulice i dva gradska trga – Trga republike i Žitnog trga, piše na sajtu opštine Zrenjanin. U svojoj knjizi Miodrag Grubački piše drugačije.

„Sve je legenda. I priča da ga je lično gradio veliki Gistav Ajfel, da je projektovan u njegovom ateljeu, da stilom podseća na njegovu životnu Kulu, sve do pretpostavki da je u peštanskim arhitektonskim krugovima Ajfelovo delo uticalo na mnoge projektante, pa i na samog, anonimnog autora gvozdenog mosta u Bečkereku“, navodi Grubački.

Bečkerečka (Ajfelova) ćuprija u Zrenjaninu opevana je u pesmi "Četir konja debela"

IRONIČNI MOPASAN

Čemu sve to, najčešće je pitanje koje se moglo čuti po pariskim salonima uoči svetske izložbe održane 1889. na stogodišnjicu Francuske revolucije u čiju čast je otvoren 320,75 metara visok Ajfelov toranj. U to vreme najviša građevina na svetu, toranj je dugo vremena izazivao zgražavanje Parižana. Otpori su bili toliko veliki, da je čuveni Gi de Mopasan, koji je običavao da ruča u jednom od dva restorana na tornju, tvrdio da tu dolazi zato što je to jedino mesto u gradu gde mu Ajfelova kula ne kvari pogled.

Svoje delo, u kome su kritičari videli “previše gvožđa”, Ajfel je branio rečima: „Mislim da će kula imati svoju sopstvenu lepotu.“ I bio je u pravu. Jedinstvena lepota Ajfelove kule danas mami milione turista. Ipak, kula po kojoj se Ajfel najviše pročuo znatno zaostaje za sjajnim rešenjima njegovih mostovnih konstrukcija za koje je bio specijalista i kojima se najviše bavio. Da je ta činjenica bar malo iskorišćena, i bečejski Šlajz i Bečkerečka ćuprija mogli su odavno postati turističke atrakcije.

 

Izvor: www.blic.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries