Moja Lađa

Trajanov most

Трајанов мост је био монументална грађевина на реци Дунав у делу где протиче кроз Ђердапску клисуру и спајао је Горњу Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију) за време Римског царства. Мост је изграђен по наредби римског цара Марка Улпије Нерва Трајана. Мост је свечано отворен 105. године на Дунаву, током Другог похода римског цара Трајана на Дачане. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету, налазио се у близини данашњег села Костол код Кладова са српске стране и Турн Северина са румунске стране. Мост је пројектовао највећи архитекта тога доба Аполодор из Дамаска. Археолошки остаци Трајановог моста и римског насеља Понтес се налазе неких пет километара од Кладова, источно од села Костол. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства.
Марко Улпије Нерва Трајан је рођен 53. године, умро 117, а на престо ступио 98. године као римски цар, наследник Нервин и припадник Антониске династије. Приликом преузимања власти Трајан је рекао

Read more: Trajanov most

Balon stanica " VARNICA "

Na ulasku u Kazan je Balonska stanica Varnica.  Velika lopta na polugi je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se propušta brod.
Nekadašnja balon stanica "Varnica", koja je služila za regulaciju plovidbe u ovom delu Đerdapa, retvorena je u ulaznu turističku recepciju i informativni centar regiona.Zajedno sa nekoliko balon stanica u sistemu, služila je kao jedinstveni semafor na Dunavu. Podignut ili spušten balon bio je znak kapetanima da slobodno prođu ili sačekaju mimoilaženje sa brodom iz suprotnog smera. Danas je "Varnica", sa svojom marinom, (jedini splav u Đerdapskoj klisuri. Zbog činjenice da je Đerdap nacionalni park, kao i da je reč o pograničnom području ovde nije nimalo lako podići objekat na vodi. Saznajemo da je njegov vlasnik "zaslužni pojedinac" i da je dobio privremenu dozvolu).Jedino mesto odakle se može krenuti u rezgledanje Kazana, Trajanove table i Hajdučke vodenice sa vode i u funkciji je kao restoran.

 

Read more: Balon stanica " VARNICA "

Ada Kale

Adakale ili Ada-Kale (tur. ada; ostrvo + kale; grad) je nekadašnje ostrvo i naselje na Dunavu u Tekijsko-oršavskoj dolini, između gornje klisure Kazana i nizvodne Sipske klisure, kod ušća reke Černe na granici prema Rumuniji. Bilo je dugo 1750 m. a široko 500 m. Adakale su još Rimljani utvrdili i na temeljima tih utvrđenja građena su druga, tako je ono uvek služilo u vojne svrhe, jer je onaj ko je bio njegov gospodar, gospodario je plovidbom kroz Đerdap. Austrijanci poslednji obnavljaju drevna utvrđenja najpre 1689 kada car Leopold I gradi utvrđenje koje naziva Nova Oršava, jer se nalazio 3 km nizvodno od rumunskog grada Oršave, a zatim i znatno pojačanje 1718-1738 kada je imalo 5 kula, od kojih 4 ugaone, a jednu sa šančevima na najistaknutijem delu Alion bregu. Godine 1718 tu je bio carski stan odakle je car Josif I posmatrao borbu sa turcima. Turci su ga naselili posle Asutrijske okupacije 1718-1739, pa do njegovog potapanja tu je bio tursko naselje. Adakale je često menjalo gospodare. Bilo je srpsko, tursko, austro-ugarsko i na kraju rumunsko. Tek 1878. po Berlinskom ugovoru Turska napušta Adakale.

 

Read more: Ada Kale

Balon stanica PENA i " kameno jaje dinosaurusa "

Na izlazu iz Velikog i ulazu u Mali kazan, na samoj krivini zvanoj Dubovo, jednom od najopasnijih mesta u Đerdapu, gde je Dunav najuži, najuzbudljiviji, uzburkan i natkriljen klisurom malo ispred Hajdučkih vodenica , svoje mesto za inspiraciju je našao i Radisav Trkulja, poznati akademski slikar i direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Osporavan i hvaljen i kao umetnik i kao dugogodišnji upravnik Muzeja savremene umetnosti, u galeriji Pena, osnovanoj u signalnoj kućici iz vremena prepotopskog Đerdapa. U ovoj kući iz koje je pre podizanja brane regulisana plovidba 1975.otvorena je galerija Pena. Nazvana  je po obližnjem viru.Ovo je raj na zemlji, iako je jedina tačka u Srbiji kojoj je Rumunija zapad. Sunce zalazi iza  rumunskog brda preko Dunava. Ovde je bila rimska karaula, pa habzburška vodenica, dve-tri civilizacije, samo naše nema.
Možda na njega utiče i blizina Lepenskog vira, na ušću Boljetinske reke u Dunav, preistorijskog naselja iz ranog neolita, jedinog, za sada, nalazišta u Evropi koje seže negde deset hiljada godina pre naše ere. Otkrio ga je još 1958. akademik Dragoslav Srejović, i bio vezan za njega sve do smrti. Tu su pronađene i kamene skulpture. Zato u blizini takvog mesta, kaže slikar, mašta i snaga umetničke inspiracije mogu da dosegnu neslućene razmere.

 

Read more: Balon stanica PENA i " kameno jaje dinosaurusa "