Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sat10212017

Last update06:30:53 PM

Beogradske priče: Gliserima do Đerdapa

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Beograđani su sedamdesetih godina uživali u ekskluzivnim putovanjima Dunavom. Moderna, brza plovila do Tekije stizala za samo tri i po sata, a u povratku, uzvodno, putovala četiri časa SREDINOM sedamdesetih godina prošlog veka Beograđani su bili posebno ponosni na hidroglisere, prave "rečne avione", koji su do Tekije i Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata. Bili su jedan od sinonima za "zlatne sedamdesete" kada je poboljšanje životnog standarda osećao značajan deo svih slojeva društva.

Biti Beograđanin, koji svoje goste vodi na izlet ovakvom, munjevitom lađom - bila je stvar prestiža i značajnog ponosa.

- To su bili moderni gliseri onog doba, a kada zaplove, uzdigli bi se i jurili privlačeći značajnu pažnju publike - objašnjava kapetan unutrašnje plovidbe JRB Petar Antić. - Putnici su maksimalno uživali u vožnji i pogledu. U to doba mnogi nisu imali priliku da se voze avionom, ali su mogli da vide stjuardese na ovom plovilu. A zaista su bile veoma lepe, pa tako pamtim kako je svojevremeno održano takmičenje između onih, "nebeskih" i ovih, "rečnih" stjuardesa. Najveće rivalstvo je, dabome, bilo u lepoti.

Veliki gliseri bili su vlasništvo tadašnjeg "Centroturista", a vozili su na relaciji Beograd - Tekija, sa zaustavljanjem u Donjem Milanovcu. Do odredišta je putovanje trajalo tri i po sata, a natrag, uzvodno ka Beogradu oko četiri.

- S obzirom na to da su za kratko vreme prelazili distancu od 220 kilometara, bili su znatno brži od redovne autobuske linije kojoj je za istu relaciju trebalo oko šest časova - objašnjava Antić. - Postojala su dva tipa glisera: "meteor" i "raketa". Prvi je bio atraktivniji, udobniji, imao je veći zastakljen prostor pa su putnici imali jasniji pregled obale, a kapacitet mu je bio oko stotinu osoba. Nešto manja "raketa" prevozila bi oko 60 izletnika.

- U to vreme postojala su čak tri redovna polaska vikendom - podseća Antić.- Sećam se da su cene bile vrlo prihvatljive jer je država dotirala cenu karte, a sama tura izgledala je tako što bi u Tekiji putnike preuzimao "Đerdapturist", koji bi ih dalje autobusima vozio u Kladovo. U večernjim satima, turisti bi se vraćali u Beograd, posle nezaboravne vožnje.

Kapetani koji su upravljali gliserima morali su da budu među najuglednijima u svojoj branši.

- Pravilo je da najbolji kapetani rečne plovidbe rade na putničkim brodovima - zaključuje Antić. - Tako su i hidroglisere vozili veoma stručni i iskusni ljudi.

Hidrogliser "Beograd"

VIDIKOVAC NA PALUBI

MODERNI gliseri za prevoz turista išli su zaista brzo, ali su bili efektno projektovani tako da putnici za vreme plovidbe mogu da izađu na palubu.

Jedan deo bio je napravljen kao specijalni vidikovac, odakle bi mogli da osete svu čar brze vožnje na reci.

HIDROBUS

SLIČNA plovila sa panoramskim pogledom za putnike bili su popularni hidrobusi, ali njihova brzina je bila skromnija, a namena da voze na bliske destinacije.

Gornji deo palube bio je bezmalo sav u prozorima, pa su posetioci Beograda i okoline imali sjajnu izletničku lađu i priliku da pogledaju glavni grad sa reke.

Hidrogliser "Ljubljana"

BRODSKI ŠANK

HIDROGLISERI koji su "leteli" Dunavom u to vreme imali su poseban kafe-bar, tako da su putici uživali u maksimalnom luksuzu.

- Šta je čovek više mogao da poželi u danu kada hoće da se odmori i opusti - šarmantno pita Antić. - Nalazio bi se na predivnom gliseru, oslonjen na šank, ispred njega stajala bi kafa ili piće, imao je predivan pogled sa broda, na brodu na stjuardesu, a smeo je da zapali i cigaretu!?

GLISER PORED REKORDERA

FOTOGRAFIJA koju čuva Zbirka rečnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike prikazuje hidrogliser koji prolazi pored broda koji je u tom trenutku obarao dunavski rekord.

Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!

Od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je rekord postavljen, do danas, niko se nije usudio da na ovaj način preveze teret Dunavom.

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries