Moja Lađa

sajt u test verziji!

Tue12122017

Last update06:30:53 PM

Pola veka od početka izgradnje HE Đerdap 1

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Od početka izgradnje hidroelektrane „Đerdap 1” i plovidbenog sistema na tom delu Dunava, navršilo se 50 godina, a tim povodom održana je danas u Kladovu svečana akademija.

Pre pola veka, 7. septembra 1964, predsednici dve susedne zemlje Jugoslavije i Rumunije Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež obeležili su svečani početak radova na izgradnji hidroelektrane.

Sporazum o izgradnji HE potpisan je krajem novembra 1963. godine u Beogradu. Posao na kojem je radilo oko 5.000 ljudi završen je avgusta 1970, tada su u pogon su pušteni prvi agregati.

HE „Đerdap“ je podignuta na 943. kilometru Dunava, deset kilometara uzvodno od Kladova. To je bila najveća evropska hidroelektrana sa instaliranim kapacitetom od 2.100 megavata i posle izgradnje, po veličini četvrta na svetu.

Predsednici Jugoslavije i Rumunije, Tito i Nikolae Čaušesku objavili su na svečanosti 16. maja 1972. da je njenom izgradnjom, dotadašnji besni tok Dunava pretvoren u krotku reku. Hidrolektrana je znatno podigla nivo Dunava, posebno na najužim i nekada najopasnijim deonicama.

Prema predračunskoj vrednosti, za izgradnju je bilo potrebno oko 500 miliona dolara, po tadašnjem deviznom kursu. Na kraju izvođenja svih radova vrednost objekta se procenjuje na oko današnjih pet milijardi evra.

Na isti način, zajedničkom akcijom dve države, kasnije je izgrađena i HE „Đerdap 2“ koja je završena početkom decembra 1977, a prvi agregati su ušli u pogon 12. aprila 1985. godine.

Hidroelektrana Đerdap, u sastavu Elektroprivrede Srbije, danas je sistem koji čine jedna branska i jedna rečno-protočna hidroelektrana, „Đerdap1“ i „Đerdap2“, a njih dve u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji učestvuju sa oko 20 odsto.

To je i dalje najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, u elektrani je montirano šest hidroagregata, a ukupna snaga elektrane je 1.026 megavata.

Hidroagregati su sa takozvanim Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara i do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.

Izvor: www.akter.co.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries