Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Srbija u projektu „evropskog Amazona“

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Beograd, Apatin - Na teritoriji pet evropskih zemalja, uključujući Srbiju, stvara se prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, koji bi trebalo da bude zaokružen i proglašen 2014. godine, pod zaštitom Uneskoa. Rezervat, čiji je nastanak inicirao Svetski fond za prirodu, za sada pokriva Hrvatsku i Mađarsku, a Austrija, Slovenija i Srbija će mu se pridružiti u sledeće dve godine.

Cilj projekta je ne samo da se zaštiti ugroženi biljni i životinjski svet na 700 kilometara priobalnog područja duž triju reka, već i da se pospeši ekonomski razvoj lokalnih zajednica. Kada rezervat bude zaokružen, predstavljaće najveće rečno zaštićeno područje u Evropi, ali i najveći prekogranični rezervat na svetu - stručnjaci ga često nazivaju „evropskim Amazonom“. 

„Srbija u ovaj projekat ulazi sa specijalnim rezervatom prirode Gornje Podunavlje, koji se pruža duž leve obale Dunava, a koji će kod Uneska biti nominovan 2013. godine“, rekla je ekološkom sajtu agencije Beta „Zelena Srbija“ (www.zelenasrbija.rs) predstavnica Svetskog fonda za prirodu Duška Dimović. Prema njenim rečima, ako nominacija prođe - uz pristupanje preostale dve države - prekogranični rezervat biosfere će 2014. godine biti upisan na Uneskovu listu zaštićenih područja. 

„On je većinu poplavnih šuma odsekao od priobalja, i došlo je do brzih ekoloških promena na tri četvrtine sadašnjeg rezervata. Bare i mrtvaje je progutala vegetacija, pa su nestala mnoga staništa za živi svet“, rekao je Beti predstavnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Marko Tucakov. Procenjuje se da je regulacijom rečnih vodotokova za potrebe plovidbe i poljoprivrede u poslednjih 100 godina uništeno 80 odsto prirodnih plavnih područja uz Dunav, kao biološki najproduktivnijih staništa. Njihovim nestankom, znatno su smanjene brojne usluge ekosistema kao što su odbrana od poplava ili prečišćavanje vode, što na primer omogućava trska koja usisava štetne materije. 

„Poplavne šume, kao zaštitni pojas između reke i naselja, umanjuju poplave. Kad ih nema, usled poplava nastaju veliki problemi sa odvodnjavanjem, poljoprivredna područja ne mogu da se koriste na dugi rok, kvalitet zemljišta se smanjuje, a tu su i direktne štete po imovinu“, rekao je Tucakov. 

Srećom, dodao je, šteta se može popraviti, i prvo se krenulo na obnovu vodenih staništa, koja su „najveći ekološki problem ali ih je ekonomski najlakše rekonstruisati“. 

Prema njegovim rečima, na osnovu republičkog Prostornog plana, do 2020. godine bi 15 odsto teritorije Srbije trebalo da bude pod mrežom zaštićenih područja - više nego duplo više u odnosu na sadašnjih šest odsto.

Izvor: www.danas.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries