Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11122018

Last update06:30:53 PM

Čiste Dunav od mina

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Kod Luke Prahovo ronioci uklanjaju neeksplodirane Nemačke i NATO bombe iz reke. EU finansira čišćenje plovnog puta dužine jedan km i širine 300 metara

DUNAV kod Prahova je najopasnija zona evropske vodne magistrale jer od mesta Lon do hidroelektrana leže neeksplodirane NATO bombe i čelične hridi - olupine nemačke crnomorske flote iz Drugog svetskog rata. Zbog ovog podvodnog minskog polja, ovaj deo Dunava je još od 1944. godine bela površina na dunavskoj nautičkoj karti, znak da brodovi ovde plove na sopstveni rizik. Zbog toga je Evropska unija od maja prošle godine počela da finansira projekat uklanjanja neeksplodiranih bombi na plovnom putu dužine jedan kilometar i širine 300 metara. Poslove uklanjanja mina izvodi nemačka firma "Si Tera", čiji ronioci svakodnevno od osam ujutru do šest popodne tragaju za ubojnim sredstvima u rečnom mulju. 

- Krenemo od osam ujutru, a ronioci ostaju i po nekoliko sati sa sondama kojima pretražuju tlo ispod vode. - kaže Dragan Nikolić, lađar sa broda "Tomi 1", na kome je baza istraživačke ekipe. Ronioci prate mapu na kojoj su snimljeni metalni predmeti na dnu Dunava, a svaki od njih je cilj. 

- Do sada je uočeno više od 1.300 ciljeva, metalnih predmeta od kojih svaki može da bude mina - kaže Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje Srbije. Do sada je izvađeno nekoliko desetina mina iz Drugog svetskog rata, a NATO projektile još nismo pronašli. Međutim, pravi problem su 182 nemačka broda iz Drugog svetskog rata od kojih su četiri, potvrđeno, naoružana protivbrodskim minama. 

Ova plovila pripadaju "borbenoj grupi Zib" koja je brojala oko 200 nemačkih ratnih brodova i povlačila se od Crnog mora do Đerdapa početkom septembra 1944. Povlačenje ovog nemačkog konvoja je istovremeno bila najveća rečna bitka tokom Drugog svetskog rata. Kraj dramatične plovidbe odigrao se u ždrelu Đerdapske klisure, gde je brodove Trećeg rajha zaustavila uraganska vatra artiljerije Crvene armije. Posle nekoliko uzaludnih pokušaja proboja, nemački kontraadrmiral Pol Vili Zib odlučio je da se svi brodovi potope i naprave čeličnu branu za crvenoarmejsku flotu koja ih je besomučno gonila. Crvenoarmejci su ipak probili prolaz kroz groblje brodova, ali on do današnjeg dana nije proširivan. Zato se i šest decenija posle Drugog svetskog rata brodovi kreću vodenim putem širine samo 60 metara od obale do groblja brodova.

- Kada neki brod ili šlep naleti na potopljene nemačke brodove, pocepa se kao da je od papira - kaže kapetan Srećko Nikolić iz Kapetanije Prahovo. Zato ovuda smeju da plove samo najiskusniji kapetani. Veoma je važno za celu Evropu, koja prolazi ovim vodnim putem, da se on najzad raščisti od neeksplodiranih bombi i potopljenih nemačkih brodova. 

Međutim, u Centru za razminiranje saznajemo da je čišćenje brodova tek u nekim dalekim planovima, pošto je izračunato da bi taj poduhvat koštao 13 miliona evra. Ipak, Vensan Dežer koji je prisustvovao današnjoj pokaznoj vežbi uklanjanja neeksplodiranih ubojnih sredstava iz Dunava nagovestio je da je Evropska unija raspoložena da ukloni sav eksplozivni otpad iz ovog dela Dunava. Ne samo zbog oslobađanja plovnog puta već i, kako je rekao, zbog toga što ovaj kraj Srbije ima veliku turističku perspektivu. 

MRAČNA TAJNA ISTORIJE 

VAĐENjE potopljene nemačke Druge flote iz Drugog svetskog rata, rasvetliće i jednu od najmračnijih tajni Dunava. Prema starim dokumentima, koji su tek nedavno postali dostupni, tadašnji komandant Srbije naredio je i potapanje broda bolnice “Bamberg” sa 1.600 ranjenika. Ranjenici su pobijeni po naredbi generala Valtera Fon Štetnera, već poznatog po zločinima nad civilima u Srbiji i masakru bivših saveznika Italijana posle kapitulacije njihove zemlje 1943. 

- Nemci su minirali sve svoje brodove, samo da ne padnu Rusima u ruke, predočio je očevidac tragedije Voja Janković iz Prahova. Ranjenici su zapomagali i vrištali, jer iz tog pakla nisu mogli da pobegnu. Mučenje je dugo trajalo, jer je brod tonuo polako.


Izvor: www.novosti.rs




Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries