Moja Lađa

sajt u test verziji!

Thu11152018

Last update06:30:53 PM

Nedovoljno novca za čišćenje balkanskih reka

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Preko 90 odsto otpadnih voda u Bosni i Hercegovini -- ili 30 miliona kubnih metara samo u Republici Srpskoj -- izliva se u reke u toj zemlji bez prečišćavanja i građani upozoravaju na ekološke i zdravstvene efekte visokih nivoa zagađenja.

Reke u kojima se nekada moglo plivati sada predstavljaju opasnost po zdravlje i, povrh svega, čitava naselja duž tih teka pogođena su smradom od kanalizacije koja se uliva u reke.

Širom regiona vlade i stanovništvo bore se sa pitanjem sanitacije vode. Albaniji je potrebno preko 500 miliona evra do 2017. godine da modernizuje svoju mrežu snabdevanja vodom i za prerađivanje otpadnih voda, ali nema ta sredstva. Srbija prerađuje samo 15 odsto svoje otpadne vode, a Hrvatska prečišćava samo 30 procenata otpadnih voda pre nego što se one vrate u reke i jezera.

Dragana Stanković (27) koja živi uz obalu reke Vrbas u Banja Luci, objašnjava da postoji otvorena kanalizaciona cev u blizini njene zgrade koja ide direktno u reku.

„Leti je katastrofa. Kanalizacija toliko smrdi da niko u zgradi ne otvara prozore. Takođe nije neobično naići na pacove na ulazu“, rekla je Stanković za SETimes.

Stanković dodaje da su stanovnici tog naselja više puta pozvali vlasti da reše problem, ali bez rezultata.

Zastarela mreža vodosnabdevanja ne pomaže u ovoj situaciji, dodaje Svetlana Grujić, direktorka višegradske agencije za vode.

„Mreža je izgrađena u vreme Austrougarske pre 100 godina i niko nije investirao u nju. Postoje neki planovi da se voda prečisti, ali opština trenutno nema novca“, rekla je Grujić za SETimes.

Situacija je kritična i vlasti moraju odmah da reaguju da bi se izbegla ekološka katastrofa, naglašava direktorka Centra za ekologiju i energiju Džemila Agić.

„[I]ndustrijske vode komplikuju problem zbog visokog nivoa toksičnosti. Državni rudnici konstantno ispuštaju ugljenu prašinu u jezero Modrač. Na dnu jezera nalazi se otprilike 15 miliona kubnih metara otrovne prašine“, objasnila je Agić u izjavi zaSETimes.

EU je saopštila da svako naselje sa preko 2.000 stanovnika mora da ima sopstveni kanalizacioni sistem do 2016. godine

Neki zvaničnici BiH, kao što je Mihajlo Stevanović iz ministarstva RS za poljoprivredu, šumarstvo i vode, rekao je da kandidat za prijem u EU BiH može da ispuni taj uslov u daljoj budućnosti. Trećina stanovništva trenutno nije povezana sa kanalizacionom mrežom.

„Očekuje se da će sistem za prerađivanje voda biti završen do 2035. godine po ceni od otprilike 1,4 milijarde evra. Najveći problem je otpadna voda koja se uliva u reke Bosnu i Vrbas“, rekao je Stevanović za SETimes, misleći na dve reke koje se nalaze među najvećim rekama na Balkanu.

Država i entitet priznaju da je situacija vrlo loša, ali smatraju da je to pitanje za lokalnu vladu.

„Ministarstvo ima planove i [preduzelo je] određene aktivnosti vezane za zaštitu vode, ali glavna odgovornost je na liderima lokalnih zajednica koji moraju da vode računa o rekama koje protiču kroz njihove gradove“, rekao je Jerko Ivanković Lijanović, ministar poljoprivrede, šumarstva i voda u FBiH, u izjavi za SETimes.

Uprkos podeli rada između vlada, „ponovo apelujemo na vlasti da hitno preduzmu korake“, rekao je Agić.

 

Izvor: www.setimes.com

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries