Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Gradsko blago u kanalizaciji

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Beograd ima bezbroj zaboravljenih reka. Danas niko ne može precizno da kaže koliko Beograd ima rečica i reka, ali je jedino sigurno da nije grad na dve reke, kako smo navikli da govorimo.

Najveća beogradska zabluda je da srpski glavni grad ima dve reke. Uz poštovanje Savi i Dunavu Beograd ima još mnogo "otvorenih" i bezbroj "zatvorenih" reka. "Zatvorene" su one koje su kolektorima sprovedene u kanalizaciju, pa su zauvek izgubljene za grad i njegove žitelje. Danas svi zaboravljaju Topčidersku reku, dok se u Savu kod Bariča uliva i Kolubara. Dabome, na teritoriji Beograda.
Da bi saznali kakve reke još ima glavni grad konsultovali smo Mihajla Lujanovića, jednog od naših najpoznatijih stručnjaka za ovu oblast i bivšeg eksperta Beogradskog vodovoda.
- Mnoge reke su danas zarobljene u kanalizaciji ili teku u kolektorima ispod poznatih gradskih bulevara - kaže Lujanović.- Najveće su Mokroluška reka i Bulbuderski ili Slavujev potok. Mokroluška reka danas protiče ispod autoputa Beograd - Niš, kroz betonski kolektor dimenzija 5,5 puta 5,5 metara. Uliva se u Savu kod Mostarske petlje. Ona ima mnoštvo pritoka, pa su se u tu reku ulivale vode koje su izvirale u okolini današnje škole "Vojislav Ilić". Zbog tih jakih izvora nekada su tekle reke Južnim bulevarom i Rimskom ulicom, i ulivale se u dolinu gde je sada autoput. 
Iako to današnjim Beograđanima deluje nestvarno, na mestu mnogih današnjih bulevara tekle su reke. Tako je i sa Nemanjinom ulicom, kroz koju je nekada tekao Vračarski potok. On se na prostoru današnje Železničke stanice razlivao tvoreći poznatu Baru Veneciju, koja je stvarala brojne nevolje našim prethodnicima. Da bi se bara isušila, potok je kaptiran i sproveden u kanalizaciju, a na mesto nekadašnje bare nasuta je velika količina zemlje. Tako je nastao i Prokop, deo Beograda koji je poneo ime upravo zato što je odatle vađena zemlja za nasipanje ovog prostora.
- Samo u Makiško polje ulivalo se 12 živih vodotokova - dodaje Lujanović.- Devet tih rečica je "zarobljeno" i kroz Obodni kolektor je "na silu" odvedeno u Savu. Najpoznatija među njima bila je Železnička reka. Tu je i Žarkovački potok koji je u narodu bio poznat kao "Pariguz" jer je u njemu bilo tople vode. Poznat je i Repiški potok koji izvire kod škole "Miloš Crnjanski" i kod Papir servisa izlazi na površinu Makiškog polja, gde se uliva u melioracioni kanal.
Lujanović sa žaljenjem konstatuje da je danas gotovo nemoguće da izbrojimo sve vode koje je Beograd nepovratno izgubio. Stari i novi arhitekte su doživljavali izvore kao najveće neprijatelje "zadužene" samo da građevinarima prave nevolje. Zato su ih "terali" u kanalizaciju kako bi što pre nastavljali radove.
- Sigurno je da smo zaboravili još mnoge reke i potoke - dodaje Lujanović.- Ispod Mokrošuškog bulevara teče Mokroluški potok, kada su kopani temelji za "Beograđanku" pronađeni su veoma jaki izvori čija voda je posebnim tunelom odvedena u kanalizaciju, u Mirijevu postoji 16 izvora od kojih ni jedan do danas nije sačuvan, tu je i Ostružnička reka, pored Manastira Rakovica tekao je Manastriski potok, koji je takođe "smešten" u kolektor koji ga vodi do ušća u Topčidersku reku... Beograd ima i Bolečku reku, Gročansku reku, dok je Višnjički potok takođe sproveden u kanalizaciju. Rečice Galovica i Petrac smeštene su u melioracione kolektore...

CIRIH

Kakvog blaga se Beograd odrekao terajući svoje reke u kanalizaciju, Lujanović objašnjava na primeru Ciriha. U ovom gradu postoji oko 360 izvora, a gradske vlasti su od svakog izvora napravile česmu. Tako žitelji ovog grada na svakom koraku mogu da piju pravu, prirodnu, čistu vodu.
- Zamislite da je Beograd uradio nešto slično - setno govori Lujanović.

JEZERA

Pored najvećeg, Savskog jezera Beograd je mogao da dobije još nekoliko banja i jezera. Tako su nekad postojale ideje da se u Ovči kultiviše prostor gde su izvori slane i tople vode, dok je još Branislav Nušić bio zagovornik ideje da se populariše Bišnjička banja.
- Danas je manje poznato da je pre pola veka postojala ideja da se na mestu današnje Arene u Novom Beogradu napravi veštačko jezero površine od 10 hektara, kao i da bude pregrađen Dunavski rukavac na Ušću, tako da bi jedna obala ovog jezera bila prepreka napravljena na Lidu, a druga na samom Ušću, kod današnjeg kružnog toka.

Izvor: www.novosti.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries