Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Локална самоуправа староседелаца на Међици

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Пола века прошло је од када су први авантуристи и поклоници природе стигли на Аду Међицу и подигли дрвене колибе у крошњама крај Саве. На нетакнуто речно острво побегли су од урбанизације која је закорачила у друге зоне градског приобаља. И после пола века, Међица одолева комерцијализацији и масовним навалама излетника, а о природи и поштовању њених закона стара се Удружење љубитеља Саве и Дунава.

– „Пионири” насељавања стигли су овде 1962. године, а већ 1963. од општине Нови Београд добили су право на коришћење 86 парцела за сојенице и дозволу за постављање сплавова, најпре на страни окренутој према Ади Циганлији, а касније и на оној која „гледа” на Блок 44. Тако је и правно утемељена својеврсна локална самоуправа. Удружење има Статут и Правилник одговорног односа према природи, а увек је важио неписани закон: „да смо овде сви једнаки и сви смо у гаћама” – сведочи Добрица Талић, председник Удружења љубитеља Саве и Дунава. 

Овде су се од почетка окупљале архитекте, судије, лекари, адвокати, књижевници, новинари, глумци... Међица нема и не жели да има „строги визни режим”, па се у врелим летњим данима ту нађе и по две хиљаде гостију. Староседеоци кажу да им излетници не сметају све док не загађују околину и не ремете мир острва. Највећи део њих не задире дубље у аду – углавном се држе плаже на узводном шпицу острва, које је пре 40 година бетонирано. 

– Уређење те обале је једина помоћ коју смо добили од државе. Бетонски бедем служи да спречи ерозију обале. Речна струја је толико снажна да нас сваке године помера за 50 центиметара до једног метра низводно. Ако се Међица не укроти – једног дана насукаће се на „Мост на Ади” – кроз осмех упозоравају представници Удружења. 

Управо чињеница да се тло помера један је од разлога због којег је природа на Међици успевала да се одбрани од урбанизације. 

– Да би се острво „усидрило” и обезбедило од поплава које су овде редовне, потребан је огроман новац. Велики издатак било би и довлачење инсталација за струју и воду са Новог Београда. Ми се сналазимо у складу са еколошким стандардима – помоћу соларних плоча обезбеђујемо струју, тек колико је потребно за опслуживање осветљења, телевизора, радио-апарата и фрижидера. Довољно нам је да седнемо и дружимо се уз чашицу и казан паприкаша – наглашава Талић. 

Једно од чуда природе на Међици је храстова шума коју чини око 250 самониклих стабала, старих између 50 и 100 година. То је, тврде овдашњи домаћини, реткост у нашим пределима и на острву се од доласка првих власника сојеница негује култ овог места. 

– Консултовали смо „Србијашуме” и плански засадили још стотинак младица белог јасена, аутохтоне врсте у плавним и барским подручјима. Да би се сачувала вегетација у правилник смо уврстили одредбу да је могуће бетонирати само четири до пет метара квадратних и стазе које се пружају дуж обала. Појединце који су покушали да прекораче та ограничења смо у томе спречили. Тек да би се знало да „домороци” овде поштују законе природе – закључује Талић.

Вране истребиле пачиће и врапце

У Удружењу љубитеља Саве и Дунава истичу да се у последње време дешава да поједине сојенице и сплавови буду обијени.

– Наш чамац којим се из Блока 44 стиже овде, третира се као јавни превоз, па смо дужни да возимо свакога ко то пожели. Стижу тако поједине групе младића које најчешће одлазе у напуштене викендице и сплавове, галаме и праве неред. Неколико пута смо морали да их пријавимо – каже Добрица Талић.

Својеврсни проблем су и вране, јер су се ове птице толико намножиле да су истребиле пачиће, врапце, голубове...

– Више ништа не може да се излегне од њих. Растерујемо их петардама, али се врло брзо у крошњама опет окупљају јата – наводи Талић.

Поједини посетиоци Аде Међице жале се и на пораст броја паса луталица. Кажу да су неки агресивни, па позивају власнике сојеница и сплавова да их удоме.

– С обзиром на то да их поједини чланови штите и хране молимо их да, уколико су искрени љубитељи паса, удоме ове животиње, а код нас евидентирају љубимца за којег су преузели одговорност – апелују у Удружењу љубитеља Саве и Дунава.

Јачи од леда, али не и од глисера

Протекле зиме, Међица и сви тамошњи сплавови били су оковани ледом. Најупорнији приврженици ове аде долазили су и у току најхладнијег периода, патролирали и ломили ледену кору која је претила да смрви објекте на води.

– С ледом смо се некако сами изборили, али не знамо шта ћемо са глисерима, јер овуда редовно возе брзи чамци. Буку и таласе праве не само на пловном путу између Међице и Новог Београда већ и између нашег острва и Циганлије, где пловидба није предвиђена – жале се у Удружењу љубитеља Саве и Дунава.

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries