Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11122018

Last update06:30:53 PM

Skupa ulaznica za evropske reke

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Naš novi pravilnik o tehničkoj ispravnosti plovila ne brine preterano domaće brodare iako im je flota u proseku stara čak 36,3 godina. Mnogo više se plaše onoga što će se desiti kada Evropska unija donese oštrije propise koji normiraju karakteristike broda. 

Ako prilagođavanje tim evropskim standardima ne počne odmah, što će biti veoma teško s obzirom na nedostatak novca, već 2018. godine naša flota praktično više neće moći s nekim vrstama tereta da uđe u reke EU. Čak i ako se nađu pare za neophodne prepravke, zbog adaptacija bi tankerska flota mogla smanji nosivost, a srpski brodari već sada rade na granici isplativosti. 

Evropska unija je pre nekoliko godina zabranila prevoz benzina plovilima koja nemaju dvostruki trup, jer se ako se izlije rastvara se u vodi za razliku od primera radi nafte, koja ostaje na površini u vidu masne mrlje i lakše ju je ukloniti. Do 2018. godine, i za prenos svih ostalih vrsta goriva i, uopšte, opasnog tereta neophodan će biti dvostruki trup, koji je u slučaju nesreće dodatna sigurnost u transportu. Naša plovila imaju samo jedan trup. 

– Domaći brodovi su već sada na granici eksploatacione isplativosti. Dodavanjem drugog trupa smanjili bi nosivost i pitanje je da li bi mogli da pokriju troškove. Kad dođe 2018. godina, možemo reći da nismo članica EU i da njihova pravila za nas ne važe. Ali, srpski brodovi moraju da izađu iz naših voda kako bi opstali na tržištu i razvijali se. Prevoz opasnog tereta će smeti da obavljaju samo u srpskim vodama, a ni tada ne bi bili isplativi – kaže Darko Šašić, šef odseka za brodove unutrašnje plovidbe u Upravi za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, državnoj ustanovi do pre nekoliko meseci još uvek poznatoj pod svojim imenom iz 1949. godine „Jugoregistar”.

Gorivo će zadati još jednu glavobolju srpskim brodarima. Njihovi motori su zastareli i ispuštaju previše zagađujućih materija. Domaća flota nije spremna ni za euro 3, a kamoli euro 5 standard, koji se zahteva u Evropi. Da se ta norma odmah primeni i kod nas, 90 odsto ovdašnjih brodova moralo bi na adaptaciju ili u staro gvožđe. Ugradnja savremenih motora koji su višestruko lakši, osim troškova, stvara i tehničke probleme i može se negativno odraziti na pojedine performanse broda, objašnjava Šašić.

– Ti zahtevi su realnost koja se ne može još dugo odlagati. Pre ili kasnije, nova pravila će morati i ovde da se primene. Konverzija jednotrupnih plovila u dvotrupne može da se izvede rekonstrukcijom postojećih objekata ili izgradnjom novih, zavisno od procene stanja konkretnog broda. Ni konverzija ni uvođenje novih motora ne moraju nužno smanjiti kapacitet plovila, mogu ona i malo da se produže kako bi se nadomestio gubitak – navodi Mladen Grujić, zamenik generalnog direktora Jugoslovenskog rečnog brodarstva, najveće brodarske kompanije u Srbiji. 

Nužne tehničke promene će koštati mnogo, priznaje i Grujić. Neke procene ukupnih troškova JRB ima, ali za sada nisu voljni da ih iznose, kao ni da li bi novac prikupljali kreditima ili bi barem deo zatražili i od države, koja je još njihov vlasnik. U boljem slučaju po srpske brodare, uvođenje standarda dvotrupnih plovila za opasan teret moglo bi da bude odgođeno do 2020. godine, što su pojedine njihove kolege iz Evrope već tražile. Ali, takav zahtev su Evropljani postavili zato što je i njima potrebno previše novca da bi sve završili u datom roku. 

Više od polovine naših putničkih brodova, kojih doduše i nema mnogo, uvelo je, tek sada, i to mukotrpno, protivpožarni sistem. Polako se instaliraju i sistemi brzog gašenja vatre na tankerima. Te inovacije su među onima koje će nalagati i pravilnik o tehničkoj ispravnosti plovila, čije se usvajanje očekuje uskoro. 

– Pravilnik će nametnuti nove standarde i troškove, ali ima i olakšica. Plovila koja istiskuju manje od 100 kubnih metara vode moći će da se registruju kod lučkih kapetanija uz niže takse. Veći brodovi neće ići često na pregled. Na redovni će dolaziti jednom u pet godina, kontrolni im je zakazan na svake dve i po godine. Razmak između pregleda manji je nego u EU, ali to je nužno, jer je nama flota u proseku mnogo starija – objašnjava Šašić. 

S obzirom na njihovo godište, srpski brodovi, kako pregledi pokazuju, uopšte nisu u tako lošem stanju, navodi Slobodan Milošević, direktor Uprave. Ali, privreda slabo traži njihove usluge, mada je transport vodom jeftiniji nego drumom. 

– Važeću dozvolu trenutno ima 319 plovila. To su ona koja imaju angažman. Još oko 300 objekata je plovno i obnavlja dozvolu povremeno, kada ima posla. Isto toliko plovila je već dugo neaktivno. Za još 500 objekata se ne zna šta se sa njima desilo. Verovatno su izrezani i prodati kao staro gvožđe – kaže Milošević.

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries