Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Nelegalne kuće na obali Save čvršće od zakona

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

„Ne znam da li je vlasnik ijedne od tih kuća podneo zahtev za legalizaciju ali, ako jeste, uzaludno mu je. Tu je legalizacija zakonom isključena – potvrđuje i Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju.

Pošto mu se plac nalazi u blizini savskog vodoizvorišta, na potesu od novobeogradskog Bloka 45 do Ostružničkog mosta, Mihailo Vuković nije mogao da dobije građevinsku dozvolu od opštine. Investitor zainteresovan za njegov projekat posle toga se povukao i Vukoviću je propala ideja o zidanju stambeno-komercijalnog kompleksa. Ništa tu ne bi bilo nelogično samo da se znatno bliže vodoizvorištu nije načičkalo oko 250 nelegalnih vikendica. I njih ni opština, ni bilo koja druga služba uopšte ne diraju, a osim ispravnosti vode mogu da ugroze i nasip koji brani taj deo grada od poplava.

 

– Moja parcela se nalazi iza nasipa. Ovi koji nisu poštovali zakon i nastanili se usred prostora između reke i bedema, gde nikakva gradnja nije dozvoljena, prošli su bolje. U okolini su nikle ne samo vikendice, nego i autootpadi, o divljim deponijama i septičkim jamama da ne govorim – žali se Vuković.

 

Kada će se greške ispraviti, to se ne zna jer nadležni ćute. Opštine Novi Beograd i Surčin, koje je „Politika” pitala šta mogu da urade sa nelegalnim zdanjima na levoj obali Save i znaju li kako su te vile podignute, od minulog utorka nisu dostavile nikakav odgovor. Opštine su prva adresa za to pitanje jer u nadležnosti njihovih građevinskih inspektora je bilo da bespravnu gradnju zaustave ili da je, ako je već iznikla, bar poruše. Umesto da to bude odavno učinjeno, javno preduzeće „Beogradvode”, koje upravlja tim područjem kao delom sistema odbrane od poplava, tek sada, kako se navodi, „utvrđuje koji su sve propisi prekršeni”. Jednostavno, u takozvanom forlandu, pojasu između nasipa i reke, nije dopušteno ništa osim privremenih objekata. U ovu grupu ne spada nijedna građevina od betona, kakvih je tamo dosta, pa čak ni sve sojenice.

 

– Ne znam da li je vlasnik ijedne od tih kuća podneo zahtev za legalizaciju ali, ako jeste, uzaludno mu je. Tu je legalizacija zakonom isključena – potvrđuje i Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju.

 

Ne samo što država ne uspeva da ih poruši, nego se ovim objektima ne seku ni nelegalni priključci na vodu i struju, koju kradu iz reni bunara. Umesto da se prihvate makaza, u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji” kažu da priključke još nisu ukinuli jer u ovom trenutku ne mogu tim objektima da obezbede „alternativno zakonsko rešenje”, kao da je uopšte njihov posao da ga traže. „Elektrodistribucija Beograd” čeka, kako su odgovorili „Politici”, bilo kakvo zakonsko rešenje o nelegalnosti tih zdanja da bi im, kažu, momentalno uklonili priključke. Da su nelegalni, jasno je i bez državnog ukaza svakome ko je zavirio u zakon.

 

Od 250 objekata, koliko ih se nanizalo na tom potesu, dvadesetak trenutno poseduje dozvole za privremene montažne objekate. Njihove gazde su svojevremeno od „Srbijavoda”, dok su one još gazdovale područjem, dobile uslove za postavljanje tih privremenih vikendica.

 

– Ne želimo da budemo svrstani u grupu onih koji nisu ništa platili i koji su se smestili gde su stigli. Propisno smo udaljeni od reni bunara. Došao sam ovde još pre petnaestak godina i uredno plaćam taksu za zauzimanje površine. Prvo sam tu naknadu davao opštini Zemun, pa „Srbijavodama”, a danas „Beogradvodama”. Dažbina sada iznosi 25 hiljada dinara na godišnjem nivou i za taj novac korisnik dobija pravo da koristi i vodu i električnu energiju, za razliku od onih koji je kradu – ističe Rajko Ostojić, jedan od vlasnika vikendice udaljene oko kilometar nizvodno od Ostružničkog mosta.

 

Kao i njegovi susedi, Ostojić naglašava da nema ništa protiv toga da kuće koje su podignute u neposrednoj blizini vodoizvorišta ili prete obaloutvrdi nestanu, ali da nadležni ne bi trebalo da poruše sve objekte dok se ne utvrdi koji od njih mogu da ostanu.

 

– Ne ugrožavamo reni bunare otpadnim vodama, jer su septičke jame udaljene od njih i stalno ih hemijski neutrališemo. Kada sam došao ovde, umesto dva trula drveta posadio sam deset kanadskih topola, ali ne poričem da je mnogo onih koji su zarad zidanja prostranih zdanja raskrčili dobar deo šume – napominje Ostojić.

Jurnjava automobilima po vrhu nasipa

Posetioci leve obale Save između Bloka 45 i ostružničkog mosta žale se, između ostalog i zbog sve intenzivnijeg automobilskog saobraćaja na asfaltnom putu na vrhu nasipa.

– Problem nije samo u tome što vlasnici vikendica ovuda često prolaze svojim četvortočkašima nego što se kreću neprilagođeniom brzinom, pa se tako događa da pored pešaka na mestima gde ne postoji trotoar neko projuri sa 80 ili 90 kilometara na čas. To je neprijatno, a i rizično ne samo za pešake, već i za bicikliste – svedoči jedan od žitelja Bloka 45.

Posetioci ovog kraja tvrde da su do pre nekoliko godina na vrhu bedema postojale tri rampe i čuvar kako bi se sprečio prolazak automobila, a pristup je osim biciklistima i pešacima bio dozvoljen samo kamionima „Vodovoda” koji održavaju infrastrukturu. U toku jedne sezone ove prepreke su uklonjene i postavljen je veoma kvalitetan asfalt, kao da je neko želeo da olakša redovan motorni saobraćaj. To možda potkrepljuje priče da su među gazdama kuća u tom nelegalnom naselju i moćne osobe, pa i funkcioneri nekih važnih državnih službi, kakvima svi vole da pomažu.

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries