Moja Lađa

sajt u test verziji!

Thu11152018

Last update06:30:53 PM

Vojni brod među splavovima

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Tik uz šetalište na ušću Save u Dunav, na jednoj od najlepših lokacija u Beogradu, nalazi se baza Rečne flotile, preciznije rečeno – Drugog rečnog odreda. Vojska je ovde, uz popularno okupljalište motociklista i ulice koje se povremeno koriste za zvanične auto-trke, smeštena već decenijama.

Ali vremena se menjaju: više ne dolaze vojnici na odsluženje vojnog roka, a i lokalni sadržaji sada su drugačiji, pa je baza danas nizvodno i uzvodno „opkoljena” splavovima, simbolima noćnog života prestonice. Uz bazu, koja se nalazi u rukavcu Dunava, duže vreme stoji nezavršen ogroman splav, ruglo za tako dobru lokaciju. Pripadnici flotile, starešine i profesionalni vojnici, dežurstva tokom letnjih noći provode uz buku i komarce, ali ih to ne ometa u izvršavanju zadataka – u svakom trenutku jedan brod sa posadom spreman je za trenutno isplovljavanje.

Dok sedimo na terasi objekta za smeštaj ljudstva, a reč je takođe o plovnom objektu – laički bi se moglo reći „zgradi” na splavu, komandant Drugog rečnog odreda major Smiljan Ružić kaže da je ova jedinica pre izvesnog vremena dobila patrolne čamce, kako ih klasifikuju po vojnim standardima iako se po njihovoj veličini slobodno može reći da se radi o brodovima.

– Ranije su upotrebljavani za zaštitu rečnog dela granice, a kada je policija preuzela taj posao bilo je predviđeno da se rashoduju. Zalaganjem Rečne flotile, uz razumevanje nadležnih u vojsci, od toga se odustalo pa su patrolni čamci sređeni i danas ih uspešno koristimo – objašnjava major Ružić.

Tako ova jedinica sada ima tri takva čamca tipa RPČ-211, kao i po jedan RPČ-111 i ČMP-22. U njenom sastavu je i komandi brod „Kozara” koji se koristi i u reprezentativne svrhe, ali je već izvesno vreme na remontu u Apatinu.

– Sarađujemo sa civilnim strukturama, posebno kada je reč o bezbednosti na reci, ali mislim da ima još prostora za unapređenje te saradnje. Nadam se da će i civilne strukture prepoznati naše mogućnosti. Naši brodovi tehnički su opremljeni za gašenje požara sa vode, imamo dizalicu LDI-50 nosivosti 50 tona, koja je prevezena sa Jadrana, a mogla bi se, na primer, koristiti za uklanjanje olupina koje naružuju obale i ugrožavaju plovidbu. Na dizalici postoje uslovi za boravak ljudi tokom izvršavanja dužih zadatka, a opremljena je i ronilačkom barokomorom – ističe major Ružić pokazujući sa palube RPČ-213 potonule objekte na Savi, nizvodno od Brankovog mosta.

Dok se ukrcavao na taj brod, oglasila se sirena, pozdravio ga je komandir RPČ-213 zastavnik Radoje Čulić, iskusni „rečni vuk”, a posada je zauzela stav „mirno”. U Rečnoj flotili poštuju se pravila identična onim mornaričkim. Neka od njih su praktična, poput onoga kada članovi posade u isti glas ponavljaju izdatu naredbu kako bi se ona čula na svim delovima broda, pa i pored dva bučna i moćna motora ukupne snage 1.200 KS.

Među starešinama ove jedinice je potporučnik Vanja Prodanić, koji je završio italijansku Pomorsku akademiju u Livornu. U porodici ovog mladića pomorstvo i vojska su porodična tradicija – rođen je u Puli, otac mu je penzionisani mornarički oficir, a i deda i pradeda su radili u vojsci. Tokom školovanja u Italiji, na trenutak mu je poverena dužnost oficira palubne straže nosača aviona „Kavur”, pa je bio u prilici da komanduje manevrisanjem ovog moćnog broda. Ali, usred školovanja njegova zemlja je, nakon razdvajanja Srbije i Crne Gore, ostala bez mora. To ga nije pokolebalo.

– Dok ima Dunava, biće i mornara – izričit je potporučnik Prodanić.

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries