Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Дунав и Сава кроз Србију забадава плове

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Унутар 36.000 километара европске водне мреже кроз Србију пролази 1.680 километара. Међутим, речни саобраћај у нашој земљи чини свега 6,7 процената од укупног обима транспорта, што значи да битно заостајемо за развијеним европским земљама у којима је водни саобраћај заступљен с око 15 одсто.

 Помоћник министра за инфраструктуру и енергетику задужен за област водног саобраћаја и безбедност пловидбе мр Павле Галић изјавио је за наш лист да Србија има у плану да повећа коришћење водних путева,  посебно  потенцијала Дунав. С тим у вези од посебног значаја је  израда просторног плана подручја посебне намене за Коридор 7 која је у току и план  ће се завршити до марта.

- У плану је да се коришћење водних путева у Србији повећа у почетку на 15 процената, а дугорочно на 30 посто, како би се трошкови транспорта што је могуће  више смањили, роба која се извози постала конкурентнија, економија снажнија, а животна средина  незагађена - каже мр Галић. -  Међутим, да би се то постигло неопходна је реформа лучких система и боља флота, што због старосне структуре, што технолошке застарелости.

Србија има 11 лука и пристаништа отворених за међународни саобраћај .  Саговорник каже да је у плану  да се овај број смањи, како би се омогућила концентрација претоварне делатности у одређеним индустријским подручјима. Сходно Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, управљање је поверено Агенцији за управљање, без обзира на својински статус. Све су приватизоване, а две су у државној својини - луке Нови Сад и Апатин. Мр Галић сматра да је најбољи модел модернизације и развоја лука јавно-приватно партнерство, с тим да инфраструктура остане у државној својини - а то су изграђеност обале, лучке саобраћајнице, те водоводна, енергетска и комуникациона мрежа, док се за остали део луке - као што су грађевине изграђене на лучком подручју (управен зграде, складишта, силоси, резервоари, посебна опрема),  тражи приватни партнер.

Саговорник објашњава да Агенција предлаже Влади лучка подручја, односно катастарске парцеле које ће чинити сваку конкретну луку, што је један од начина којим ће се започети процес решавања наслеђених проблема услед неадекватног процеса приватизације који је примењен на лучки сектор. Планирано је да се у договору са локалним самоуправама прошире лучка подручја увек када је то могуће, како би се остварила тзв. унутарлучка конкуренција. На тај начин ће се приватна лучка предузећа полако увести у режим добијања одобрења за обављање лучке делатности, чије ће стицање подразумевати испуњавање строгих нормативних и техничких захтева, како би лука била проглашена отвореном за међународни саобраћај.

Према подацима из Мастер плана  за модернизацију рада лука за унутрашњи водни транспорт  неопходно је око 300 милиона евра. Финансијске пројекције се углавном односе на луке које треба развијати као мултимодална чворишта. Како је у међувремену спроведена приватизација предузећа која обављају лучку делатност, у Министарству немају податке о инвестиционим и другим улагањима у развој лучке делатности.                                                                                     

 

Развијати и путнички превоз

У регистар бродова унутрашње пловиде у Србији је уписано око 900 пловила различите врсте и намене. Привредна друштва у делатности унутрашњег водног саобраћаја располажу с око 400 пловила која су у употреби, а просечна старост  је око 40 година. Оно што би требало да се развије је домаћи путнички линијски транспорт, јер путници желе да плове, што потврђује све већи број  страних бродова који пристају у наше луке. Наиме,  под страним заставама годишње пристане око 500 путничких бродова који превезу око 100.000 путника.

 

Izvor: www.dnevnik.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries