Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11192018

Last update06:30:53 PM

Groblje brodova „isplivalo” iz Dunava

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Nizak vodostaj ponovo izbacio potopljenu nemačku ratnu flotu kod Prahova i – otežava plovidbu.

Negotin – Opet su na sušom oplićalom Dunavu, između hidroelektrane „Đerdap 2”, na Kusjaku kod Negotina, i luke u Prahovu, na dužini od šest kilometara, iz vode izronile olupine nemačke crnomorske ratne flote, potopljene ovde 1944. godine, i – opet su brodari, naši i strani, u velikim nevoljama. Prinuđeni su na jednosmernu plovidbu, sa višečasovnim zastojima i rizicima.

Najviše problema sa isporukom robe imaju Borski kombinat bakra, Industrija hemijskih proizvoda u Prahovu, ali i „Petrohemija“, „Azotara“, „Ju-Es stil” i „Fertil“.

Do sada su propali svi planovi da se „očisti“ prostor od „Đerdapa“ do prahovske luke od brodova, koji tamo, na dnu reke, leže već 67 godina. Potopljeni su miniranjem, septembra 1944. godine, u operaciji „Dunavski vilenjak“, po naređenju nemačkog generala Valtera fon Štetnera, kako ih ne bi zarobila nadiruća Crvena armija. Plovni put Dunavom bio je tada potpuno zakrčen sa više od 200 potopljenih nemačkih plovila. Tek su, po okončanju rata, Rusi iz Dunava izvadili nekoliko brodova. Tako je omogućena plovidba na širini od samo 50 metara i u najsušnijim godinama.

Izjalovila su se i obećanja iz 1995. i 2001. godine da bi bar deo olupina mogao biti izvađen i brodari pošteđeni nevolja. Zapinjalo je i još zapinje na parama. Nije osnovan ni konzorcijum naših preduzeća za finansiranje ovog poduhvata. Upravo su o osnivanju tog konzorcijuma, u novembru 1995. godine u Negotinu, sporazum bili postigli Elektroprivreda Srbije, JP „Đerdap“, „Sartid“, „Jugopetrol“, Borski kombinat bakra, Industrija hemijskih proizvoda u Prahovu, Jugoslovensko rečno brodarstvo i predstavnici ministarstava za saobraćaj i veze Srbije i Jugoslavije.

U julu 2001. godine u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije i zvanično su saopštili da se tamo priprema projekt za vađenje brodova. I – opet ništa.

Ovih dana mr Pavle Galić, pomoćnik u Ministarstvu infrastrukture za vodeni saobraćaj i bezbednost plovidbe, saopštio je medijima da je projektna dokumentacija za ovaj projekat konačno završena, sredstvima Evropske unije. Ali, tender za realizaciju projekta nije raspisan „zato što trenutno nema raspoloživih sredstava“. Projekat je, istina, među prioritetnim, ali brodarima i ugroženim preduzećima u Srbiji to ne pomaže. I dalje moraju da čekaju satima i da rizikuju da će naleteti na neku olupinu punu eksploziva.

Za upućene i dalje je nejasno zašto se ugrožena preduzeća preko naše države (a i država sama) ne pozovu na Dunavsku konvenciju kojom je odavno predviđeno da plovni put treba da održavaju svi potpisnici konvencije. Tako bi se i najlakše mogao obezbediti novac i poduhvat čišćenja izvesti u interesu svih.

Za takav projekat i takav konzorcijum izjašnjavaju se i u PD „Đerdap“. Logično je, vele, da budu angažovani svi, ako je to svima u interesu. Bilo bi i lakše i brže, i u duhu Dunavske konvencije. I sve bi se lepo uklopilo u ambicije s kojima je izgrađen veliki međunarodni plovni put nakon što je završen kanal Rajna–Majna–Dunav. Ali, začudo, takve, zvanične, inicijative nema. Baš kao što nema inicijative da konačno počne da se naplaćuje prevođenje brodova preko brodskih prevodnica Srbije i Rumunije na đerdapskim elektranama. Svuda u svetu se to čini, samo su Tito i Čaušesku svojevremeno velikodušno „častili“ Evropu. Zato i dalje samo svojim parama plaćamo izuzetno skupe remonte tih prevodnica...

Bakar i ranjenici

U Prahovu smo 1995. godine zabeležili sećanja ovdašnjih meštana, koji su od avgusta 1947. do proleća 1948. godine, zajedno sa stručnjacima Crvene armije, iz Dunava izvadili sedam brodova i dva šlepa. U tome su, sa oskudnom tehnikom, učestvovale i naše dizalice „Sutjeska“ i „Soča“ i nekoliko ruskih dizalica. Možda bi učinak tada bio i veći da nije došlo do Rezolucije Informbiroa i prekida početog posla.

Bilo je u tim plovilima tada svega i svačega, najviše oružja i eksploziva. Izvađen je i jedan šlep pun suvih smokava, a u jednom je pronađeno i 60 tona bakra iz Borskog rudnika.

U prahovskoj luci, prema svedočenju Prahovljana, Nemci su potopili i jedan brod-bolnicu sa oko 1500 svojih nepokretnih ranjenika.

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries