Moja Lađa

sajt u test verziji!

Wed11142018

Last update06:30:53 PM

Strane kompanije ucenjuju naše pomorce

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Kapetan Vladimir Šparović otkriva kako strane kompanije brutalno ucenjuju naše pomorce: Ove godine zabeleženo je 325 napada, od toga čak 28 u avgustu.

REDOVI bodljikavih žica na ogradi i palubi broda i brzi čamci iz kojih sevaju kalašnjikovi i raketni bacači svakodnevica su moreplovaca koji plove kroz piratske zone, kaže kapetan duge plovidbe Vladimir Šparović. On se upravo iskrcao s broda koji je dva puta uspeo da provede kroz opasne vode oko Somalije i upozorava da su moreplovci iz Srbije posebno ugroženi.

- Moreplovci iz Evropske unije, SAD i Japana odbijaju da prolaze kroz ove piratske vode bez naoružanog obezbeđenja i većih dnevnica, jer iza njih stoje država i jaki sindikati. Naši ljudi prihvataju svakakve poslove jer se najčešće ukrcavaju preko stranih agencija koje pružaju izbor: "Ili piratske vode ili ništa" - kaže kapetan Šparović.

Zbog straha da neće dobiti čak ni takve rizične angažmane, ovdašnji moreplovci ćute i trpe čak i kad prežive pakao u piratskom zarobljeništvu.

- Iako je u slučaju otmice posade predviđeno da otkup plate osiguravajuća društva, to se ne dešava ni lako niti brzo, ukoliko na brodovima nema pomoraca sa Zapada. Mi smo građani trećeg reda i ostaje nam samo da se molimo da neko plati otkup. To je pravi razlog zbog kog su crnogorski i srpski pomorci bili u zatočeništvu pirata čitavih deset meseci - kaže kapetan Šparović.

Iskusni moreplovac ističe da su razmere piratske opasnosti mnogo veće nego što se prikazuje. Prema podacima specijalizovane pomorske službe GAC ove godine zabeleženo je 325 napada, od čega 28 samo u avgustu, a još 489 mornara je bilo u zarobljeništvu krajem jula.

- Slika o pirateriji se ulepšava jer bi predstavljanje stvarnih podataka dovelo do zahteva pomoraca za većom platom i zaštitom, a kompanije to ne žele da plate. U piratskim vodama bezbednost je veliki biznis - objašnjava Šparović.

Pirati izbegavaju brodove sa naoružanom profesionalnom pratnjom jer ih ona "upucava kao zečeve" dok jure brod u malim brzim čamcima. Međutim malo brodovlasnika angažuje bezbednjake.

- Posada se zatvara u kabine jer je to jedina zaštita da neko ne strada od pucnjave, pošto pirati iz čiste bahatosti otvaraju vatru iz kalašnjikova i ručnih raketnih bacača čak i kad ne mogu da zaustave brod - opisuje kapetan Šparović.

Ako uspeju da se približe brodu, udarne grupe pirata se penju na palubu pomoću dugih aluminijumskih merdevina ili konopaca s kukama, dok ostali pucaju sprečavajući posadu da odgurne merdevine.

- Pirati odnesu doslovno sve s broda, osim minimalnih količina vode i hrane, a posadu od po dvadesetak ljudi strpaju u jednu kabinu. Otpacima hrane zatočenike koji žive u potpuno nehigijenskim uslovima što u suptropskoj klimi dovodi do najrazličitijih oboljenja. Na kraju, pirati posadu koriste kao živi štit u slučaju napada koalicionih snaga - zaključuje kapetan Šparović.

GLUVI TELEFONI

TOKOM plovidbe piratskim vodama o svakom sumnjivom kretanju odmah se izveštava brojna antipiratska koaliciona flota predvođena ratnim brodovima SAD, Francuske i Velike Britanije. Međutim, ni ona nije garancija bezbednosti.

- Kad sam prolazio kroz Bab el Mandeb, tesnac koji povezuje Adenski zaliv s Crvenim morem, piratski čamac nas je pratio i pokušavao sam da kontaktiram s brodovima koalicije. Niko se nije javljao 40 minuta i jedva smo se izvukli - kaže kapetan Šparović.

ZONA SMRTI

 ZONA intenzivnih piratskih napada u somalijskom basenu prostire se od Sueckog kanala, preko Crvenog mora, Adenskog zaliva i Arapskog mora do Srilanke. Kontejnerski brod koji se kreće brzinom od 20 čvorova ovaj prostor prelazi za pet dana, dok je sporom brodu s rasutim teretom potrebno i čitavih 10 dana.

Izvor: www.novosti.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries