Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sun11182018

Last update06:30:53 PM

Kompletno sređivanje priobalja - prioritet gradskih vlasti

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

 

 

Odlučnost gradskih vlasti da se uredi priobalje Save i Dunava, kako konkretnim akcijama tako i novim planskim dokumentima i odlukama, nikad nije bila veća.

 

Uvođenje reda na obalama beogradskih  reka prioritetan je, ali i nužan zadatak jer je ovo veliko bogatstvo našeg glavnog grada dugo bilo zapostavljeno. Nadležnosti su se svih ovih godina preplitale, što su nesavesni građani često koristili za lični interes uz nepoštovanje iovako zastarelih odluka koje je život davno pretekao. Sve je to rezultiralo bezmalo haosom na gradskim obalama, pa je prirodni, kulturni i turistički potencijal znatno umanjen.

- Kada se iskristalisala ideja za uređenjem priobalja i kada je grad počeo konkretne  akcije, prva prepreka bila je nadležnost. Formiranjem Javnog vodoprivrednog preduzeća „Beogradvode", pre nešto više od godinu dana, dobili smo precizne ingerencije, a prioritet je bio sređivanje obala najpre u bezbednosnom smislu. Dobar deo priobalja bio je zapušten i korišćen je i po automatizmu i navici iz prošlosti. Kulminacija je bila ovog proleća kada su objekti počeli da se pojavljuju tamo gde ih do sada nikada nije ni bilo. Grad je odlučio da reaguje tako što će jasno pokazati da se objekti na rekama ne mogu postavljati preko noći jer obale pripadaju svim sugrađanima, vodeći računa o infrastrukturi, izgledu i naravno bezbednosti - kaže gradski arhitekta Dejan Vasović.

Prelaskom „Beton hale" u nadležnost grada, dobijen je jedan veoma značajan prostor obale koji je vapio za sređivanjem. Od oko petsto metara, koliko iznosi deo obale od bedema do Brankovog mosta, „Beton hala" se prostire na trista metara. S obzirom na to da ona ima ravan krov, kao odlično rešenje pokazala se izgradnja posebnog parkirališta na njemu. Projektom „Parking servisa" predviđeno je da se na parkiralište ulazi iz Karađorđeve ulice, a da izlaz bude na Donjogradski bulevar. Kapacitet parkirališta bi bio oko 250 parking mesta sa kontrolisanim ulaskom i izlaskom vozila. Uporedo sa realizacijom ovog projekta, sređivaće se i ostali delovi „Beton hale", najpre osvetljenje u tom delu priobalja, a za sledeću godinu planirana je i revitalizacija fasade. Nadalje, grad ima želju da spoji Kalemegdan sa priobaljem i to upravo na ovoj lokaciji, kako bi se omogućilo pešacima kada šetaju Knez Mihailovom, pa zatim Beogradskom tvrđavom da mogu bezbedno da siđu do reka. Zbog toga je u postupku izmena plana detaljne regulacije Kosančićevog venca, a u okviru toga predviđena je i organizacija javne tribine kako bi se čuli svi predlozi za ostvarivanje veze između priobalja i Kalemegdana.

Skupština grada Beograda usvojila je na poslednjoj  sednici Odluku o postavljanju plovnih  objekata na delu obale i vodenog  prostora na teritoriji Beograda. Kako ističe Vasović, u odluci se prvi put  pojavljuju ekološki i bezbedonosni standardi, insistira se na projektima plovnih objekata, saglasnostima javnih preduzeća i registraciji.
- Pošto je priobalje zaštitni znak Beograda i bezmalo centar zabavnih i kulturnih  sadržaja, cilj je da se uredi sa svih aspekata. U roku od tri meseca očekuje nas nov plan u skladu sa ovom odlukom, na osnovu kojih će se potom raspisati javni konkurs za dobijanje lokacija. Planom će biti predviđen i izgled splavova, ali samo u gabaritima, i precizirano rastojanje između njih. Beogradski splav neće smeti da ima dve ili više etaža već samo jednu koja mora da bude transparentna kako ne bi zaklanjala pogled na drugu obalu. Eventualno iznad pontona može imati jednu zatvorenu etažu, koja može služiti kao kuhinja, za toalete, magacine ili slično - naglašava Vasović.

Svakako najvažnije „tačke" beogradskih  obala za sada su „Beton hala", „25. maj", Ada Ciganlija, Zemunski kej  i Blok 45, gde su gradska preduzeća  maksimalno angažovana na uređivanju. Međutim, grad na ovom neće stati jer je želja i da se sredi deo obale oko Pančevačkog mosta, a posebno Ada Huja koja već nudi sadržaje posetiocima. Grad se nada da će svojim trudom animirati i opštine da svaka u svojoj nadležnosti uredi one delove reka koji su na njihovoj teritoriji. Ovo bi mogla da bude polazna osnova za buduće turističke ture i van Beograda, ali i za rečni javni prevoz po samom gradu. Kada se zbroji dužina obe obale dveju reka, Beograd je bezmalo izjednačen sa Crnogorskim primorjem i zato korak po korak, možda čak i za sto godina, on bi mogao da bude kao Venecija, zaključuje Vasović.

 

Izvor: www.studiob.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries