Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Naučnici upozoravaju: Srbiji preti ekstremna klima!

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Klimatolog Danijela Božanić kaže da u našoj zemlji više neće biti nekadašnje podele na godišnja doba i da ubuduće treba očekivati tropska leta sa čestim kišama i poplavama

Posledice klimatskih promena:
- Ekstremne promene vremenskih prilika u toku dana
- Velike oscilacije temperature
- Grad i jake kiše
- Poplave i pojave klizišta
- Smanjenje količina snega u odnosu na višegodišnji prosek

Klimatski uslovi u Srbiji se drastično menjaju, prestaje doskorašnja podela na četiri godišnja doba, a problemi sa poplavama su nešto na šta ćemo morati da se naviknemo, kaže za Press klimatolog Danijela Božanić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Prema njenim rečima, Srbija se nalazi u regionu Evrope koji je najugroženiji klimatskim promenama, što smo imali priliku da gledamo nekoliko godina unazad.

Ekstremne promene

- Prema procenama Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) Srbija se nalazi u regionu koji je uveliko pogođen klimatskim promenama! Sve što se dešava ovih dana, ekstremne promene vremenskih prilika u toku dana, nagle oscilacije temperatura, jake kiše, grad, poplave, pojave klizišta, erozija zemljišta i druge ekstremne promene vremena, posledica su upravo klimatskih promena - ističe Danijela Božanić.

Ona kaže da je očigledno da klima u našoj zemlji više nije ista kao pre 10 godina!

- Pre svega, već je uočljiv nagli i gotovo dnevni prelazak s jednog na drugo godišnje doba, a može se očekivati i da više nećemo imati četiri jasno izražena godišnja doba! To znači da možemo zaboraviti na duga topla leta ili tri letnja meseca bez padavina, već se moramo navići na smenu sušnih perioda praćenih visokim temperaturama i perioda sa ekstremnim dnevnim količinama kiše. Zime više neće biti sa onoliko dana sa snegom kao ranije. Snežnih padavina i niskih temperatura će biti, ali u nekom kraćem periodu od dve-tri nedelje, kao što je bilo i ove zime - objašnjava sagovornica Pressa.

Ona kaže da se na državnom nivou trenutno rade procene koje treba tačno da pokažu u kojoj meri je Srbija pogođena klimatskim promenama i šta nas na tom planu očekuje u budućnosti.

- Krajem septembra trebalo bi da bude gotov dokument koji će sadržati informacije o tome šta je potrebno da naša država učini u smislu prilagođavanja na klimatske promene. To je jako važno jer klimatske promene utiču na funkcionisanje raznih sistema i sektora, pre svega, na poljoprivredu, energetiku i zdravstvo. Ako nam poplava uništi letinu nećemo imati dovoljnu proizvodnju hrane, a manjak padavina može značajno uticati na proizvodnju električne energije - kaže Božanićeva.

Kada je u pitanju sektor zdravstva, navodi naša sagovornica, zbog klimatskih promena može doći do češćih pojava nekih zaraznih oboljenja, ali i do pojave nekih bolesti koje do sada nisu bile karakteristične za naše podneblje.

Tropski dani i noći

Direktor Sektora za klimatske promene RHMZ Goran Pejanović potvrđuje za Press da se kod nas već osećaju ozbiljne posledice klimatskih promena.

- Već imamo povećan broj tropskih dana i noći, a manji broj ledenih dana. Prosečna temperatura u Srbiji porasla je od 0,5 do 0,7 stepeni u odnosu na 1961. godinu, a u istom periodu imamo i blagi porast količina padavina. Zime su u celini toplije, ali sa naglim oscilacijama temperature. Tako se dešava da imamo ledeni talas od dve-tri nedelje, sa ekstremno niskim temperaturama, da bi potom temperature skočile na 20 stepeni. Upravo su ove nagle promene vremena posledica klimatskih promena. One su i dovele do toga da više nemamo jasnih prelaza iz jednog godišnjeg doba u drugo - kaže Pejanović.

On ističe da do globalnog otopljavanja dolazi zbog povećanja količine štetnih gasova u atmosferi, prvenstveno ugljenmonoksida!

- U slučaju dupliranja količine ugljendioksida u atmosferi do kraja 21. veka, što je najgori projektovani scenario, doći će do drastičnih klimatskih promena! Tada bi temperature u Srbiji mogle da porastu za više od tri stepena, a količina padavina smanjile bi se za pet do 15 odsto na godišnjem nivou - upozorava Pejanović.

Poludela klima

Poplave su ovog proleća pogodile 1.000 domaćinstava u Srbiji i ugrozile 4.000 do 5.000 ljudi

Iz svojih korita izlila se Sava, Dunav, Drina, Tisa, Timok...

Olujno nevreme i grad pogodili su Valjevo, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Suboticu...

Samo tri dana u maju bila su bez padavina

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji je palo čak 55 odsto kiše više nego što je to uobičajeno u maju

Rekorder u količini padavina bio je Sombor, gde je u maju palo 200 litara kiše po kvadratnom metru, što je tri puta više od višegodišnjeg proseka

fakti

Oko 315.000 ljudi godišnje u svetu umre od gladi, bolesti i vremenskih nepogoda koje su posledica klimatskih promena, pokazuje izveštaj Globalnog humanitarnog foruma (GHF) sa sedištem u Ženevi

Procena su da klimatske promene značajno utiču na živote 325 miliona ljudi svake godine, a da će se taj broj u narednih 20 godina više nego udvostručiti - na ukupno 10 odsto svetske populacije

Ekonomski gubici od globalnog zagrevanja iznose više od 125 milijardi dolara godišnje, što je više nego što bogate zemlje izdvajaju za siromašne, a očekuje se da će se šteta do 2030. utrostručiti - na 340 milijardi

Po podacima Svetske meteorološke organizacije najtoplija godina u svetu bila je 1998. sa prosečnom temperaturom od 14,5 stepeni Celzijusovih. Prethodna 2009. godina bila je peta po redu najtoplija godine sa srednjom temperaturom od 14,4 stepena

 

Izvor: www.pressonline.rs

 

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries