Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11192018

Last update06:30:53 PM

Da brodovi plove plavim Dunavom

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Iako je transport roba unutrašnjim plovnim putevima daleko isplativiji, sigurniji, pouzdaniji i ekološki opravdaniji, u Srbiji se tržište još nije okrenulo tom vidu prevoza. Trgovinski i ekonomski rast u poslednjih 30 godina, u proseku je za oko dva odsto uvećavao obim transporta, ali se to odrazilo samo na drumski saobraćaj, koji je rastao čak po stopi od četiri odsto godišnje, dok su vodni i železnički putevi uglavnom zadržali promet na istom nivou.

Činjenica je da taj vid transporta ima i svoje nedostatke, jer nije dovoljno fleksibilan, odnosno flote koje plove Dunavom i Savom raspolažu tipovima brodova koji su namenjeni uglavnom za prevoz određenih vrsta roba i ne prilagođavaju se lako sezonskim oscilacijama tražnje. I pored toga, on je prikladan za sve vrsta „masovnih roba“ odnosno tečnih i suvih rasutih tereta.

Trenutno, vodni tranzit u Srbiji učestvuje sa šest do osam odsto u ukupnom transportu, ali mogućnosti domaćih puteva, posebno Dunava koji se nalazi u mreži panevropskih koridora daleko su veće. Prema najavama Ministarstva za infrastrukturu, koje je pre desetak dana predstavilo Master plan razvoja infrastrukture do 2027. godine, ovaj vid transporta roba, ali i putnički saobraćaj na plovnim rekama, trebalo bi da dobiju daleko veći značaj.

Za razvoj vodnog saobraćaja od posebnog je značaja to što se najveće luke, u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu, nalaze na raskrsnici panevropskih koridora 7 i 10, što će otvoriti mogućnost i za razvoj multimodalnog transporta, koji omogućava racionalan transfer između različitih vidova saobraćaja. Ta veza između vodnog i kopnenih vidova transporta može se ostvariti i na više desetina drugih mesta, poput Apatina, Bogojeva, Bačke Palanke, Pančeva, Kovina i Prahovu. Međutim, jedan od problema je to što su sve luke osim novosadske privatizovane, ali po modelu koji ne odgovara lučkoj industriji. Osim što je narušen red u lučkom sistemu, što je donekle ispravljeno osnivanjem Lučke uprave, kao državnog regulatornog tela, značajno je ugrožena i bezbednost plovidbe, na šta je nedavno ukazala i Evropska komisija. Prema procenama iz Master plana, samo za modernizaciju i razvoj luka u narednih 18 godina potrebno je uložiti oko 300 miliona evra, dok bi za redovno održavanje trebalo izdvojiti dva do tri miliona godišnje.

- Najvažniji poduhvat u procesu revitalizacije vodnog saobraćaja, biće čišćenje reke Dunav, u čijem se koritu još nalaze olupine flote potpoljene u II svetskom ratu, kao i neeksplodirani mine iz tog perioda i zaostali projektili iz Nato bombardovanja. Dunav, takođe ima i svoja uska grla koja usporavaju plovidbu, a reč je o oštrim krivinama i uskim poprečnim profilima kojih najviše ima na potesu od Apatina prema Novom Sadu, i u Đerdapskoj klisuri. Procenjeni troškovi hidrotehničkih radova i bagerovanja kojima bi se rehabilitovao taj vodni put, iznose oko 55 miliona evra, dok su procenjeni troškovi održavanja oko 770.000 evra - kaže za danas Pavle Galić, pomoćnik za vodni saobraćaj u Ministartsvu za infrastrukturu.

On kaže da bi vrednost investiranja u različite projekte, naprimer novi most „Žeželj“, obnova prevodnica Đerdap I i II, izgradnja i obnova zimovnika, unapređenje sistema plovidbe, dostigla oko 186 miliona evra, dok se procenjeni troškovi održavanja kreću oko 1,5 miliona evra. „Procenjeni ukupni troškovi investiranja u reku Dunav kojim će se postići viša bezbednost plovidbe, iznose oko 241 milion evra, a za održavanje će biti potrebno ukupno 2,2 miliona evra“ kaže Galić.

 

Izvor: www.danas.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries