Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11122018

Last update06:30:53 PM

Turizam i trgovina teku niz Dunav

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

U Jugoistočnoj Evropi Dunav povezuje istoriju i trgovinu. Njegove mirne vode privlače turiste, a poslovi poduhvati vezani za tu reku sve su brojniji.

 

Davne 1867. godine vode Dunava bile su tako čiste i mirne da su nadahnule austrijskog kompozitora Johana Štrausa drugog da napiše Na lepom plavom Dunavu, kao odu toj lepoj i moćnoj reci koja teče od Nemačke do Crnog mora. Dunav je važna ruta za trgovinu, transport i biznis, ali i atrakcija za turiste koji na brodovima krstare njegovim vodama.

Dve hiljade osamstopedeset kilometara duga reka izvire u Crnoj šumi u Nemačkoj, teče istočno preko Centralne Evrope, kroz Istočnu Evropu i na kraju stiže do Crnog mora. Potencijal te transportne rute povećava kanal koji spaja Dunav sa Crnim morem, koji omogućava da se roba dotura do rumunske luke Konstanca.

Dunav je moćan ekonomski pokretač u podunavskim zemljama širom Jugoistočne Evrope. Od Hrvatske do Moldavije, Dunav povezuje region i kroz turizam mu donosi oko 500 miliona evra svake godine. Nekih 400 brodova sa pedesetak hiljada turista svake godine plovi njegovim vodama. Evropska unija planira da investira 100 miliona evra do 2013. godine radi jačanja ekonomskog razvoja u slivu Dunava.

Trgovinske aktivnosti na reci važan su faktor društveno ekonomskog razvoja i boljih odnosa sa EU, kaže Dragan Stefanović, sekretar Asocijacije za transport i telekomunikacije Privredne komore Beograda.

Dunav odvaja novi i stari deo Beograda: njegove vode spajaju se sa Savom kod Kalemegdanske tvrđave, sagrađene krajem prvog veka Nove ere. Tvrđava je više od 40 puta uništavana i obnavljana, paralelno sa usponom i padom različitih kultura i naroda kroz istoriju.

„Dunav ne samo da predstavlja kičmu saradnje,“ kaže Stefanović za SETimes. „Dunav je regionalna i evropska saradnja i održivi razvoj.“

Rumunija predano radi na povećanju biodiverziteta delte Dunava, pozicionirajući tamošnji rezervat kao gotovo jednak australijskom Velikom koralnom grebenu i arhipelagu Galapagos kod Ekvadora. Raj za posmatrače ptica, taj rezervat može se pohvaliti sa oko 5.500 biljnih i životinjskih vrsta i velikim potencijalom za ekoturizam.

Hrvatski turizam, kao najprofitabilniji sektor u ekonomiji te zemlje, 2011. godine je oborio sve rekorde, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi. Ove godine se očekuje sličan rezultat.

Hrvatski ministar turizma Damir Bajs kaže da je akcioni plan za 2012. godinu utvrđen i da su glavna meta turisti sa udaljenih tržišta, kao što su Kina, Indija, Japan i Sjedinjene Države.

„To su tržišta koja rastu, interesantna za čitav svet. Uvešćemo mere za aviokompanije i turoperatere i nagraditi one koji dovode turiste iz tih delova sveta. To je potpuna novina.“

Na jednom dešavanju prošlog meseca u Šibenku, izvršni direktor Svetske turističke organizacije Marsio Favilja de Pol rekao je da je „Uspeh Hrvatske prevazišao okvire Mediterana i da je ta zemlja danas jedna od najznačajnijih turističkih destinacija, ne samo u Evropi, već i u svetu.“

Zoran Šesto, direktor marketinga Danubijum turska u Vukovaru kaže da će u godinama koje dolaze i evropske reke biti popularna turistička destinacija.

„Ti gosti su već izgustirali krstarenja po okeanima i sada žele nešto novo“, kaže Šesto. „Dunav je stvarno zanimljiv, pošto mogu da putuju kroz razne zemlje i gradove koje povezuje istorija.“

Šesto napominje da u Vukovaru svake godine pristaje između 150 i 170 brodova, od kojih svaki prevozi po 150-200 putnika.

„U 2011. smo prvi put imali goste iz Japana. Kada se iskrcaju, mogu da posete Vukovar ili Osijek. Mogu da uživaju u etno turizmu ili razgledaju prizore iz rata. Zavisi od toga šta više vole“, kaže Šesto.

Turisti mogu i da probaju tradicionalna jela, kao što su punjene paprike i pire krompir, gulaš i domaću rakiju.

Šesto dodaje da Danubijum turs dovršava pripreme za nabavku sopstvenog turističkog broda sa panoramskim staklom, koji će ove godine zaploviti Dunavom. Očekuje se da će taj brod predstavljati turističku atrakciju za goste iz dalekih zemalja ili one iz regiona.

Naročito u letnjem periodu, Dunav u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji nudi prelepe plaže i pejzaže, raj za ljubitelje divljine i pecaroše.

Dunav ima i posebno važnu simboličnu ulogu u Bugarskoj: tamo su 1876. godine revolucionari u egzilu oteli rumunski parobrodRadecki da bi se vratili u otadžbinu. To je postalo jedan od najpoznatijih simbola bugarske borbe za oslobođenje od Turaka, do koga je došlo 1877.

Ipak, obnovljeni brod iz 1960. nema dozvolu za plovidbu zbog manjka sredstava. Privezan je u pristaništu na obali kod Kozloduja. Iako ga lokalni muzej, posvećen tom brodu, opisuje kao „jedinstveno, sveto mesto“, borba za finansiranje projekta ne prestaje.

Ipak, u poslednje vreme je došlo do primetnog povećanja turizma u dva podunavska grada u Srbiji, Beogradu i Novom Sadu. Podaci zavoda za statistiku pokazuju da je u prvih sedam meseci 2011. broj stranih turista koji su posetili Beograd porastao na 242.821 u odnosu na 206.556 u istom periodu u 2010. godini.

U Novom Sadu, u prvih šest meseci 2011, broj stranih turista povećan je za 40 odsto u odnosu na isti period 2010. Novije cifre obuhvataju i posetioce festivala Egzit na Petrovaradinskoj tvrđavi, njih više od 200.000.

Novi Sad je poznat i po svojoj umetničkoj i muzičkoj akademiji, kao mesta gde umetnici dolaze i stvaraju. Poznate destinacije u Novom Sadu su Ribarsko ostrvo i Štrand, popularna plaža poznata po noćnom životu, sportu i koncertima.

 

Izvor: www.setimes.com

 

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries