Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Jezero Perućac: ruženje lepote

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

 

Iako se otpad iz jezera Perućac uklanja svake godine, ono neće biti čisto dok se ne reše uzroci problema: u njemu se zaustavlja sve što reka sa svog priobalja ponese i primi sa pritokama.
Izgradnjom hidrocentrale na Drini iznad Bajine Bašte, 1967. godine, voda je ispunila kanjon koji je reka stvarala milionima godina, dubeći padine planine Tare. Tako je nastalo jezero Perućac.
Široko do 1.100 metara i dugo 52 kilometra, jezero Perućac prostire se sve do Višegrada i čuvene ćuprije na Drini.
Drinu su odvajkada zvali i Zelenika, zbog njene specifične boje. Od Šćepan-polja, gde nastaje spajanjem Tare i Pive, do ušća u Savu, pređe nepunih 346 kilometara, a najleša je upravo u svom gornjem toku.

Kanjon Drine jedinstven je i po svojim znamenitostima: posebna mikroklima omogućila je opstanak prašumskih sastojina endemskih i reliktnih biljnih i životinjskih vrsta.

Sve čega se dotakne čovek može da zaprlja

Ali, sve što je priroda sačuvala još od pre ledenog doba, čovek neprestano razara, rasipa i prlja. I dok jedni čiste, drugi bacaju, pa reka na svojim plećima u jedno od najlepših jezera i u zonu nacionalnog parka godišnje unese desetine hiljada kubika otpada.

"Jedino dugoročno rešenje je međudržavni sporazum Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine o zajedničkoj brizi o slivu Drine. Otpad se svake godine čisti na Perućcu, a ovde se zaustavlja sve što reka sa svog priobalja ponese i primi sa pritokama. Naravno, tu je i obaveza i nastojanje da se neprestano utiče na svest ljudi kako bi shvaliti da je Drina njihova zajednička briga i interes", naglašava Boban Tomić, direktor Nacionalnog parka Tara.

Plutajući otpad i dalje se gomila na Perućcu. Prošle godine je, čak, izazvao i kvar postrojenja hidroelektrane.

Ružne navike ljudi, ogledaju se u vodama Drine, a ništa bolje nije ni na ostalim rekama, uprkos tome što znamo da naši životi zavise od toga koliko i kako čuvamo vode kojima nas je priroda darivala. A širom planete, jedna šestina populacije nema pristup zdravoj pijaćoj vodi, dok dve i po milijarde ljudi živi bez osnovnih sanitarnih uslova.

Ako ništa drugo, da li je to dovoljno da promenimo svoje ružne navike?

 

 

Izvor: www.rts.rs 

 


Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries