Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Poslednja dunavska skela

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

STARA PALANKA - Da je rastojanje relativna stvar, znalo se još mnogo pre Ajnštajna. Setimo se Tantala kome su ukusne voćke bile tik pred licem... ali je on bio okovan i nije mogao da ih dohvati. Nešto što je blizu, može da bude i veoma daleko...

Ali da ne komplikujemo, evo primera: Stara Palanka nalazi se na krajnjem jugoistoku Banata, ispred Bele Crkve, tamo gde Dunav postaje granica između Srbije i Rumunije. O Palanci ćemo posle još, a za potrebe ovog primera recimo samo da se iz nje, sa dunavske obale, jasno vidi - i u sumoran februarski dan - ramska tvrđava. A Ram je, opet, dunavsko naselje, blizu Velikog Gradišta... i Srebrnog jezera, za one kojima je geografija malo slabija strana. Ali sad, ako rešite da iz Palanke stignete u Ram i raspitate se koliko do tamo ima kilometara, reći će vam - oko 140! Stara Palanka, Kovin, Smederevo, Požarevac... sve to treba proći jer se preko Dunava može samo kod Kovina. Muka je stanovnike Banata i, s druge strane reke, Braničeva naterala da izgrade skelu. Ko je prvu porinuo u vodu, izgubilo se u sećanju. Ali zna se da je tek pedesetih godina prošlog veka skelu počeo da gura brod. Do tada, išla je na vesla.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sada je ortačko vlasništvo dvojice lokalnih poslovnih ljudi. Petnaest dana radi posada koju je angažovao jedan, drugih petnaest drugi. A posadu čine zapovednik i dva mornara koji pomažu pri ukrcavanju i naplaćuju karte.

Nije jednostavan njihov posao: obala ni u Palanci ni u Ramu nije uređena, zemlja se kruni i osipa, blato razvlači... a treba navesti skelu tako da pristupni most nalegne dovoljno dobro da kolski točak može da se prekotrlja. Sve to dok Dunav polako izdiže i spušta i brod, i skelu i putnike.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A putnika vazda ima, zimi manje, leti mnogo više. Tada se studenti i đaci vrate svojim kućama, dođu i turisti sa strane, a i sezona je poljskih radova... Zimi na put ide ko mora. Sa nama se na skeli, u kamionu, vozila steona krava. Vozač je za vetrobransko staklo zatakao njen veterinarski karton, zove se “Isidora”...

 

Od Palanke do Rama plovi se dvadesetak minuta, u obrnutom pravcu pet minuta kraće, jer tada skela ide niz vodu. U jednoj turi može da prenese 16-17 automobila. I još pešaka. Zapovednik Novica Stokić kaže da je nosivost skele 200 tona i da mu se čini da nema tereta koji nije prevozio. Članovi posade Bojan Miljković i Tomislav Kostić podsmešljivo kažu da se u izveštajima o vremenu navodi brzina košave kod Vršca, ali da to nije ništa u poređenju sa jačinom njenih udara između Palanke i Rama, gde nije retkost ni brzina vetra od 140 kilometara na sat. Tada po jakom vetru skela ne plovi. Ni kad je gusta magla... i jedino tada. Inače, četiri puta na dan zimi i pet puta leti, kad je dan duži, skela spaja Ram i Staru Palanku. “Ako se čovek malo plaši, tada nema problema”, sažeo je Novica Stokić filozofiju o oprezu s kojim obavlja svoj posao... Čulo se kako pod pramcem puca i mrvi se led.

 

Izvor: www.blic.rs 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries