Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sun11182018

Last update06:30:53 PM

Predviđene klimatske promene alarmiraju Srbiju

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Ako prosečne temperature u Srbiji nastave da rastu, zemlja bi mogla da bude pogođena sušama, nestašicama hrane i tropskim bolestima, navodi se u izveštaju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja o klimatskim promenama, koji je usvojila vlada.

Prema izveštaju, objavljenom ranije ove godine, prosečne temperature u Srbiji povećaće se za otprilike jedan stepen Celzijusa do 2030. godine, ako se zagađivanje nastavi. Rast temperature mogao bi da iznosi između 2,4 i 3 stepena do kraja veka.

Istovremeno, količina padavina značajno bi se smanjila. Srbija bi stoga mogla da se suoči sa velikim sušama koje bi rezultirale nestašicom hrane.

U izveštaju se takođe navodi da bi duge letnje suše mogle da budu prošarane kraćim periodima jakih pljuskova, što je dovoljno da izazovu poplave u određenim delovima zemlje.

„Mi više nemamo četiri godišnja doba, kao što smo ranije imali. Nemamo tri letnja meseca sa temperaturama između 25 i 30 stepeni Celzijusa, nego temperature preko 40 stepeni, propraćene višednevnim povećanim padavinama“, kaže šefica odeljenja za klimatske promene u ministarstvu Danijela Božanić za SETimes.

Srbija bi takođe mogla da bude pogođena velikim brojem velikih požara, zbog posledica suša i visokih temperatura, rekla je ona. Najteža konsekvenca mogao bi da bude pad prinosa žitarica i poljoprivrede, koja je do sada bila najuspešniji deo izvoza zemlje.

„Sve češće i intenzivnije suše u proteklih nekoliko godina nanele su ozbiljnu štetu poljoprivredi. Tokom suše prinosi u nekim oblastima su do 40 odsto manji nego u periodima bez suše“, rekla je Božanić.

Ona je dodala da će dalje klimatske promene samo doprineti smanjenju prinosa pšenice, krompira, suncokreta i soje.

Istovremeno, klimatske promene bi donele nove bolesti kod ljudi i biljaka. Ljudi bi češće patili od kardiovaskularnih bolesti i tropskih infekcija, kao što je malarija.

Početkom januara, ministar životne sredine Oliver Dulić rekao je da vlada ozbiljno doživljava upozorenje naučnika. On je izjavio beogradskim medijima da će država morati da ostavi po strani otprilike 2,25 milijardi evra u narednih 20 godina za rešavanje tog problema.

Prema njegovim rečima, veliki deo novca biće na raspolaganju iz fondova EU.

„Već moramo da napravimo izmene da bi prilagodili ekonomsku i poljoprivrednu politiku i pripremili građane za novu situaciju“, rekao je Dulić.

Predložene mere prilagođavanja uključuju izgradnju novih sistema vodosnabdevanja, novih sistema za navodnjavanje zemljišta, izbor novih biljaka koje će rasti u novim klimatskim uslovima, povećanu zaštitu od poplava i promene u zdravstvenom sistemu.

Božanić misli da na klimatske promene u Srbiji može, u određenoj meri, da utiče smanjenje emisija gasova.

„Srbija je mala zemlja čije je učešće u globalnom zagađenju prilično nisko. Međutim, svako mora da učini koliko može, posebno u pogledu okretanja čistijim tehnologijama, kako bi se ublažio uticaj klimatskih promena“, rekla je ona.

 

Izvor: www.setimes.com 

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries