Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11192018

Last update06:30:53 PM

Otpad završava u Dunavu

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

NEGOTIN - Vest da će konačno biti razjašnjeno da li je zaista povećana radioaktivnost na deponiji fosfogipsa, uz samu obalu Dunava kod Prahova, obradovala je ekologe, ali i sve ostale građane.

NEGOTIN - Vest da će konačno biti razjašnjeno da li je zaista povećana radioaktivnost na deponiji fosfogipsa, uz samu obalu Dunava kod Prahova, obradovala je ekologe, ali i sve ostale građane.

Do sada je, naime, radioaktivnost kod Prahova merena povremeno, ali zvanične rezultate nema nijedna ekološka institucija, što je davalo osnova za razne vrste nagađanja da “tu neko nešto krije”.

 

U IHP “Prahovo”, iz čijih pogona je kao nusproizvod u proizvodnji fosforne kiseline i nastala deponija sa više od 15 miliona tona fofsogipsa, imaju dokument da je radioaktivnost deponije „u granicama dozvoljenih vrednosti”. Na osnovu toga fosfogips sa deponije su kupovale cementare iz Paraćina i Kosjerića i koristile ga kao sirovinu.

 

 

Prahovo je, osim Bezdana, Zemuna i Vinče, jedna od četiri tačke na Dunavu na kojoj će se u okviru sistematskog ispitivanja svakodnevno proveravati i nivo radiokativnosti u površinskim vodama. I dok u Agenciju ističu da je Prahovo jedna od tačaka koja se kontroliše već godinama, negotinski ekolozi se žale da im nikad nisu bili dostupni rezultati merenja.
- Godinama upozoravamo na potencijalnu opasnost od deponije fosfogipsa, pogotovu što taj otpad već neko vreme i bukvalno otiče u Dunav. Niko dosad rezultatima tih merenja nije dokazao da je radiaktivnost “u granicama” dozvoljenih vrednosti. Nadamo se da ćemo konačno, na osnovu najavljenih merenja, otkriti istinu. Jer, zavisno od fosfata koji se koriste u procesu proizvodnje, u fosfogipsu ima oko 50 vrsta nečistoća - kaže mr Danilo Petrović, profesor biologije i predsednik Ekološkog društva „Badem“ koje se već godinama zalaže za uklanjanje deponije sa ovih prostora.

 

 

Po njegovim rečima, najštetniji su kalcijum-dioksid, olovo-oksid, magnezijum-sulfat, fosforna, florna i natrijumova jedinjenja, kao i proizvodi radioaktivnog raspada urana, koji se nalazi u početnoj sirovini za proizvodnju fosforne kiseline - fosfatu. Raspadanjem radioaktivnog niza urana obrazuje se radioaktivni radon, koji zagađuje životnu sredinu, a u organizam se unosi disanjem i brzo prenosi u krvni sistem, a tako i do svih organa, upozorava profesor Petrović.

 

 

- Fosfogips se sada, zbog lošeg cevovoda i višegodišnjeg curenja, prostire na više od 100 hektara plodnog zemljišta u ataru sela Prahovo i Radujevac. Na pojedinim mestima naslage su i od jednog metra. Osim toga, deponija fosfogipsa nije urađena u skladu sa ekološkim normama, pa se opasna materija, u stanju rastvora, preko prelivne brane direktno uliva u Dunav - upozorava Danilo Petrović.

 

 

On naglašava da se ovaj nusproizvod masovno prodavao cementarama.

 

 

Merenja radioaktivnosti pozdravlja i prahovsko ekološko društvo “Preporod”.

 

 

- Naše selo je decenijama izloženo otrovnim gasovima, njive su nam zatrovane piritnom izgoretinom, a Dunav i svi bunari nitritima. Uz sve to, posebno nas brine i potencijalna radioaktivnost. Voleo bih ako se merenjima dokaže da nismo bili u pravu, ali se nadamo da će sistematsko praćenje životne sredine konačno nagnati lokalnu samoupravu da usvoji program zaštite životne sredine i predvidi sanaciju ovih crnih ekoloških tačaka u Prahovu - ističe Vlasta Abrašević, predsednik “Preporoda”.

 

 

Čekaju podatke

Na osnovu sistematskih ispitivanja, Agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije očekuje procenu nivoa izlaganja stanovništva Srbije jonizujućim zračenjima i eventualna ugroženost životne sredine. Kada se dobiju podaci, biće primenjene odgovarajuće mere zaštite, kažu u Agenciji.

 

 

Izvor: www.blic.rs 

 

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries