Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sun11182018

Last update06:30:53 PM

Спасили смо 25 „скакача“ са мостова

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

При­пад­ни­ци реч­не по­ли­ци­је уче­ству­ју и у су­зби­ја­њу кри­јум­ча­ре­ња и дру­гих кри­ми­нал­них рад­њи на Са­ви и Ду­на­ву, за­шти­ти жи­во­та гра­ђа­на и имо­ви­не, из­вла­че­њу ле­ше­ва из во­де и пру­жа­њу по­мо­ћи при­ли­ком брод­ских не­сре­ћа ка­ко би се очу­ва­ла без­бед­ност на во­ди. Ко­ман­дир По­ли­циј­ске ис­по­ста­ве за без­бед­ност на ре­ка­ма ПУ за град Бе­о­град, Са­ша Сте­фа­но­вић, ка­же да гра­ђа­ни углав­ном не пра­ве ја­сну раз­ли­ку из­ме­ђу по­ли­ци­је на коп­ну и реч­не по­ли­ци­је.

– Ор­га­ни­за­ци­о­но при­па­да­мо Упра­ви по­ли­ци­је и сви су по­сло­ви и за­да­ци исти као и за све по­ли­циј­ске слу­жбе­ни­ке у дру­гим по­ли­циј­ским ста­ни­ца­ма. Зна­чи да све што ра­ди по­ли­ци­ја на коп­ну, ра­ди­мо и ми, са­мо у дру­гим усло­ви­ма и сре­ди­ни. На­ма су усло­ви ра­да мно­го те­жи, јер све по­сло­ве и за­дат­ке оба­вља­мо на во­ди. На при­мер, та­ла­си, вла­жан ва­здух, мно­го екс­трем­ни­је тем­пе­ра­ту­ре то­ком лет­њег пе­ри­о­да, јер из­над ужа­ре­ног ли­ма на­шег гли­се­ра има ско­ро 50 сте­пе­ни. Још ка­да не­ки пред­мет упад­не у во­ду, ве­ли­ко је пи­та­ње хо­ће ли се на­ћи, док је на коп­ну то мно­го јед­но­став­ни­је – на­во­ди ин­спек­тор Сте­фа­но­вић, и до­да­је да та­ко­ђе по­сто­ји ве­ли­ка раз­ли­ка из­ме­ђу ду­жно­сти реч­не по­ли­ци­је и луч­ке ка­пе­та­ни­је, чи­је над­ле­жно­сти гра­ђа­ни ме­ша­ју. Они ме­ђу­соб­но са­ра­ђу­ју као и са свим оста­лим ми­ни­стар­стви­ма. За­ме­ник пре­ми­је­ра и ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Иви­ца Да­чић и гра­до­на­чел­ник Бе­о­гра­да Дра­ган Ђи­лас про­шле го­ди­не би­ли су ве­ли­ко­ду­шни.

Под­се­ћа­ју­ћи да је по­ли­циј­ски по­сао те­жак, опа­сан и од­го­во­ран, од­лу­чи­ли су да по­мог­ну и обез­бе­ди­ли око два ми­ли­о­на евра за опре­ма­ње по­ли­циј­ске упра­ве, у ко­ју спа­да и реч­на по­ли­ци­ја. Слу­жба реч­не по­ли­ци­је са ви­ше од 100 љу­ди у па­тро­ли рас­по­ла­же са се­дам во­зи­ла, три па­трол­на пло­ви­ла ко­је на­зи­ва­ју „ву­ко­ви“, јед­ним са­вре­ме­ним чам­цем са гу­ме­ним обло­га­ма ко­ји се ко­ри­сти за спа­са­ва­ње, чам­цем „ко­ман­дер 18“, ску­те­ром и ста­ри­јим мо­тор­ним чам­цем мар­ке „вол­во“ на­ме­њен оби­ла­ску и из­ви­ђа­њу, ко­ји је у упо­тре­би од 1983. го­ди­не. По­ли­ци­ја по­кри­ва 150 км плов­ног пу­та и 225 при­о­ба­ља, а пло­ви­ла кре­ћу од при­ста­ни­шта ис­под Бран­ко­вог мо­ста у ре­дов­ну кон­тро­лу са­о­бра­ћа­ја. Осим су­зби­ја­ња кри­јум­ча­ре­ња, јед­на од нај­ва­жни­јих оба­ве­за реч­не по­ли­ци­је је­сте ре­гу­ли­са­ње во­де­ног са­о­бра­ћа­ја на плов­ним пу­те­ви­ма.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

До ве­ли­ког бро­ја ин­тер­вен­ци­ја до­ла­зи услед гли­си­ра­ња, ко­је је, због по­ди­за­ња ви­со­ких та­ла­са, на Са­ви за­бра­ње­но од ње­ног ушћа све до гор­њег вр­ха Аде Ме­ђи­це. Бр­за во­жња ча­ма­ца опа­сна је за ку­па­че, мо­же да про­у­зро­ку­је и ве­ли­ку ште­ту спла­во­ви­ма и чам­ци­ма у при­о­ба­љу, а у нај­го­рем слу­ча­ју да до­ве­де и до њи­хо­вог по­та­па­ња и људ­ских жр­та­ва. По­не­кад се де­ша­ва да у оби­ла­ску те­ре­на по­ли­ци­ја на­и­ђе на бе­жи­вот­на те­ла ко­ја мо­ра­ју да из­вла­че из во­де. Та­квих слу­ча­је­ва је би­ло 14 у по­след­њих го­ди­ну да­на. Ин­спек­тор на­во­ди да је са­на­ци­ја ле­ше­ва по­при­лич­но те­жак по­сао, у за­ви­сно­сти ко­ли­ко је те­ло ста­ро, и у ко­јој је фа­зи рас­па­да­ња. Из­у­зет­но је ва­жно да еки­па ва­ђе­ње ле­ша ура­ди на аде­ква­тан на­чин, по­го­то­ву за­то што су дру­га­чи­ји усло­ви и сре­ди­на због про­то­ка во­де, па је и пе­ри­од рас­па­да­ња те­ла мно­го бр­жи не­го на коп­ну, где је све фик­си­ра­но. По­сто­ји је­дин­ствен си­стем за до­ла­зак ин­фор­ма­ци­ја, као и код дру­гих ста­ни­ца. Све је цен­тра­ли­зо­ва­но и по­ли­ци­ја увек ре­а­гу­је кад стиг­не не­ка до­ја­ва.

– Осим ко­ле­га из по­ли­ци­је, нај­ви­ше нам по­ма­жу ри­ба­ри и пе­ца­ро­ши а, та­ко­ђе, ин­фор­ма­ци­је до­би­ја­мо и од про­ла­зни­ка, ка­да угле­да­ју не­што сум­њи­во. На осно­ву то­га, сма­трам да по­сто­ји мно­го ве­ћа по­ве­за­ност реч­не по­ли­ци­је и гра­ђа­на. Мно­го су при­сни­је ве­за­ни, у сми­слу да јед­ни дру­ги­ма по­ма­жу и ин­фор­ми­шу се, а то је и због ма­њег бро­ја љу­ди, ко­ји се за­то бо­ље по­зна­ју – до­да­је Сте­фа­но­вић.

Нај­ху­ма­ни­је ак­тив­но­сти при­пад­ни­ка реч­не по­ли­ци­је су спа­са­ва­ње ку­па­ча, као и са­мо­у­би­ца ко­ји ска­чу са мо­сто­ва, или угро­же­них у брод­ским не­сре­ћа­ма. Пре­ма Сте­фа­но­ви­ће­вим ре­чи­ма, то­ком про­шле го­ди­не ње­го­ве ко­ле­ге ус­пе­ле су да спа­су 25 осо­ба ко­је су по­ку­ша­ле са­мо­у­би­ство ско­ком са не­ког од бе­о­град­ских мо­сто­ва. При­пад­ни­ци по­ли­ци­је су прет­ход­но има­ли раз­го­во­ре са пси­хо­ло­зи­ма ка­ко би их упу­ти­ли у на­чин раз­го­во­ра са осо­ба­ма ко­је се спрем­не на су­и­цид­не ско­ко­ве.

– По­сто­ји ми­шље­ње пси­хо­ло­га да не тре­ба то пре­ви­ше ме­диј­ски пред­ста­вља­ти, упра­во за­то што то мо­же би­ти ини­ци­јал­на ка­пи­сла за по­тен­ци­јал­не са­мо­у­би­це. Та­да љу­ди под­све­сно не же­ле да се уби­ју, већ да при­ву­ку па­жњу на се­бе. Али, же­ле да бу­де спа­ше­ни и да жи­ве, јер се у то­ку спа­са­ва­ња ви­ди во­ља за жи­во­том на ње­го­вом ли­цу. Не­ки од тих ска­ка­ча има­ју оби­чај и да се вра­те и по­но­во по­ку­ша­ва­ју са­мо­у­би­ство. Спа­си­лач­ка ак­тив­ност је не­што чи­ме се сви за­по­сле­ни у реч­ној по­ли­ци­ји по­но­си­мо. 2006. го­ди­не смо за спа­са­ва­ње 15 осо­ба до­би­ли при­зна­ње за нај­ху­ма­ни­је де­ло. Ме­ђу­тим, не­ма пра­ви­ла ка­да је реч о су­и­цид­ним ско­ко­ви­ма. Де­ша­ва се да и по ви­ше од ме­сец да­на не­ма­мо ин­тер­вен­ци­је, а би­ло је слу­ча­је­ва у про­шло­сти да по не­ко­ли­ко да­на уза­стоп­но спа­са­ва­мо да­вље­ни­ке. Нај­ва­жни­је је да има­мо пра­во­вре­ме­ну ин­фор­ма­ци­ју. У мо­гућ­но­сти смо да за ма­ње од пет ми­ну­та стиг­не­мо од Бран­ко­вог до Пан­че­вач­ког мо­ста – об­ја­шња­ва Сте­фа­но­вић.

Ду­га тра­ди­ци­ја

Реч­на по­ли­ци­ја је осно­ва­на 1946. го­ди­не, под на­зи­вом 9. ста­ни­ца На­род­не ми­ли­ци­је, а по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на до­би­ла је име 22. ста­ни­ца ми­ли­ци­је за реч­ни са­о­бра­ћај, под ко­ман­дом глав­ног ми­ли­циј­ског ин­спек­то­ра Са­ве Кра­чу­на. Про­ши­ре­не над­ле­жно­сти до­де­ље­не су јој 1986. го­ди­не, ка­да је пре­и­ме­но­ва­на у Ста­ни­цу ми­ли­ци­је за кон­тро­лу пре­ла­ска др­жав­не гра­ни­це. На­зив По­ли­циј­ска ис­по­ста­ва за без­бед­ност на ре­ка­ма до­би­ла је 2006. го­ди­не, ка­да је за­слу­жи­ла и при­зна­ње за нај­ху­ма­ни­је де­ло, јер су ње­ни слу­жбе­ни­ци од да­вље­ња спа­си­ли 15 осо­ба.

 

Izvor: www.pravda.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries