Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11162018

Last update06:30:53 PM

Zmaj putuje svetskim morem

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Najuticajnija ličnost svetskog pomorskog biznisa nema brod i nikada nije bio na moru.

Kineski ministar transporta, diplomirani inženjer poljoprivrede Li Šenglin (64) izabran je u ovogodišnjoj anketi londonskog osiguravajućeg društva „Lojd” za „najuticajniju osobu svetskog pomorstva”.

U jeku privrednog procvata Kine, u koju svet ove godine ulaže 100 milijardi dolara direktnih investicija, „Lojdova” titula kineskom ministru bez pomorskog obrazovanja nije slučajna.

Gospodin Li jeministar transporta države sa obalom dužine 14.000 kilometara. Iako nije svakodnevno posvećen pomorskom biznisu, naglašava „Lojd”, on od pre dve godine upravlja najvažnijim rutama kineskih trgovačkih brodova i kontejnera od pakistanske luke Gvadar do Durbana, od Hamburga do Bostona.

Kineski iskorak na svetska mora početkom 21. veka nije novina u 5.000 godina dugoj istoriji drevne civilizacije, već nastavak pomorske tradicije druge ekonomske sile modernog vremena.

Gotovo istovremeno kada i Kristifor Kolumbo, kineski moreplovac muslimanskog porekla Zeng He krenuo je pet puta dužim brodom na plovidbu južnim Pacifikom, Persijskim zalivom i rogom Afrike.

Dinastička previranja potom su naglo zatvorila pomorsko poglavlje u istoriji Kine. Pet sledećih vekova životno okrenuta kopnu, Kina je uoči 21. stoleća, kao u vreme dinastije Ming, ponovo otvorila geografsku mapu sveta.

Privredno ojačala i odlučna da obezbedi ekonomsku dobrobit za preko 1,3 milijarde stanovnika, Kina je pred novi milenijum silovito iskoračila na svetsko privredno tržište. Krenula je od Vijetnama, Mjanmara, Tadžikistana preko Nigerije i Angole, dospela do Grčke i Portugalije.

Nafta, gvozdena ruda, bakar, hrana, vrhunske tehnologije, garantovan pristup lukama za pretovar robe, osnovni su ekonomski pokretač kineske trgovačke flote na svetskim morima, podsticaj razvoju njene vojne industrije i crtanja nove pozicije Pekinga u redefinisanju međunarodnog poretka.

Ofanzivna i ideološki neopterećena kineska potraga za strateškim artiklima ne silazi sa radara globalnih investitora i stratega razvijenog sveta. Američka fondacija „Heritidž”, na primer, prati sve kineske međunarodne investicione poduhvate vredne iznad 100 miliona dolara još od 2005, kada je Peking pokrenuo lavinu ulaganja izvan američkog tržišta hartija od vrednosti.

Zapadni stratezi su značaj potencijalnog otklona globalnog ekonomskog balansa u korist Azije, a posebno Kine, uvideli još ranije.

„Ako se ekonomski procvat nastavi, uspon Kine biće najvažnija promena globalne ekonomske, političke i vojne ravnoteže u 21. veku. Većina aktivnosti Kine u narednom periodu biće sasvim razumljiv pokušaj sile u usponu da ostvari svoj uticaj u inostranstvu”, najavio je 1993. američki mesečnik „Forin afers”.

„Narastajuće samopouzdanje nagnaće Kinu (i Indiju) da fokus sa kopna usmere na mora”, procenili su lane Džejms Holms i Toši Jošihara, profesori strateških studija Američkog mornaričkog ratnog koledža.

Kineska trgovačka logika je jednostavna.

Tragajući za putevima nesmetanog snabdevanja ogromnog tržišta, kineski biznis pomno je proučio globalnu geološku kartu i političku geografiju sveta nakon kraja hladnog rata.

Kineski ekonomski desant na globalni poslovni prostor prerastao je u simultani kopneno-pomorski prodor.

Afrika je bila prva nova tačka iskrcavanja azijskog zmaja. Kineskim poslovnim stratezima postalo je jasno da je siromašna Afrika, bogata naftom i rudama, zamorena zapadnim ideološkim preduslovima paprene finansijske pomoći.

Da bi sebi otvorila nove poslovne mogućnosti u afričkom bloku 53 članice UN, Kina je 2000–2009. grupi od 35 država oprostila dug od gotovo tri milijarde dolara. U istom periodu privredna saradnja Kine i Afrike rasla je svake godine za 33,5 odsto!

Vodeći afrički izvoznici nafte, Angola, Nigerija i Sudan, uživaju danas status kineskih strateških poslovnih partnera, a Peking sada poslovnu saradnju nudi i zemljama koje nemaju strateške sirovine. Sejšelima na istoku i arhipelagu Sao Tome i Principe na zapadu nudi aerodrome. Tanzaniji modernizaciju luke Dar es Salam. Keniji obnovu putne veze Najrobi–luka Mombasa.

Zemlje centralne Azije, Kazahstan, Tadžikistan, Turkmenija i Uzbekistan – prebogate cinkom, tungstenom, hromom, bakrom i zlatom, a oslobođene sovjetske ideološke propovedi – postale su otvorene za biznis.

Kineski biznis izdvaja ogroman novac da finansira železničku prugu od iranskih i pakistanskih luka do Avganistana i Uzbekistana, sa mogućim kolosekom sve do Sirije i istočnog Mediterana.

U povezivanju sa jugoistokom Azije, kineski investitori grade kontejnerski terminal u Čitagongu u Bangladešu, ulažu u nalazišta prirodnog gasa i uranijuma u Mjanmaru, otvaraju kreditnu liniju za modernizaciju indonežanske luke Tandžung Priok, nemilice kupuju akcije australijskih rudarskih kompanija.

Na drugom kraju sveta, u Latinskoj Americi, kineski kapital vezuje se za brazilsku, kubansku i bolivijsku industriju nafte, čileanski bakar. Venecueli je dat zajam od 20 milijardi dolara koji će biti vraćen u nafti.

Prodor ne ide bez otpora, znaju to i u Pekingu, ali mapa globalnih poslovnih prodora azijskog zmaja sve je popunjenija.

Ove godine Kina je po zvaničnim podacima uložila preko 50 milijardi dolara u investicije u inostranstvu, dok „Heritidž” procenjuje da će već sredinom sledeće decenije Kina godišnje usmeravati 100 milijardi dolara ulaganja u inostranstvo.

Kap u moru tekućih državnih rezervi Pekinga od preko 2.630 milijardi dolara.

 

Izvor: www.politika.rs

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries