Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon11192018

Last update06:30:53 PM

Šta je sve u vodi koju pijemo

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Beograd -- U Srbiji se preradi samo 4 odsto otpadnih voda. Za rešenje problema potrebno između 4 i 10 milijardi evra.

Amonijak, nitrati, nitriti, gvožđe, mangan kalijum-peroksid. Ovo nije spisak trebovanja neke laboratorije, već spisak supstanci koje u povećanim količima postoje u vodi pojedinih vodovoda u Srbiji.

U naše vodovode dospevaju iz podzemnih izvorišta i reka u koje se ispuštaju otpadne vode i to uglavnom neprečišćene. Rešavanje ovog problema biće skupo i nimalo lako.

Ako točite vodu sa česme u Zlatiborskom, Pčinjskom ili Kolubarskom okrugu, slobodno možete i da je popijete, jer ovi krajevi imaju kvalitetnu vodu za piće.

Međutim, prema poslednjem objavljenom izveštaju Instituta za javno zdravlje “Batut”, voda u skoro polovini vodovoda u zemlji nije hemijiski ili bakteriološki ispravana za piće, objašnjava specijalistkinja higijene u tom Institutu Dragana Jovanović.

“Lošiji kvalitet vode je generalo u Vojvodini, gde imaju veći sadržaj nitrata, nitrita, amonijaka, organskih materija, a neke i azbest”, navodi ona.

Ove materije, a u nekim slučajevima i virusi i bakterije, u naše kuće dospevaju iz reka i podzemnih izvorišta u koje se izlivaju otpadne vode i baca svakojako vidljivo i nevidljivo đubre.

U vodama u Srbiji mogu se naći delovi automobila, mali kućni aparati, odeća, obuća, ali to je samo mali, vidljivi, deo onoga što se nalazi u našim vodotokovima. Naime, 80 odsto industrijskih otpadnih voda završava upravo u Dunavu.

Samo 4 odsto otpadnih voda se preradi pre nego što dospe u reku ili jezero. U vodotokove otpadne vode izbacuju svi – industrija, poljoprivreda, stanovništvo.

Ne samo da nepreređeni otpad ide u vodu, nego se često voda ne prerađuje ni kada se uzima za vodovode, osim što se hlorisanjem ubijaju bakterije.

Zamenik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Branislav Gavrić objašnjava šta sve postoji u vodi koju pijemo.

“Najviše ima mineralih ulja kao zagađenja vodotokova. Na drugom mestu bio bi deficit kiseonika, to je proizvod organskog đubreta. I kao treće teški metali”, navodi on.

35 odsto domaćinstava priključeno je na kanalizaciju uopšte, a 6 odsto na kanalizaciju koja ima sistem za prečišćavanje komunalnih voda. Trenutno u Srbij funkcioniše 13 postrojenja za preradu voda.

Kanalizacije i preradu otpadnih komunalnih voda moraju da reše lokalne samouprave, kaže Danijela Baćanac iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

“To je ozbiljan korak za lokalne samouprave. Država može da pomogne time što će davati garancije za kredite, a moramo da računamo na pretpristupne i pristupne fondove kada uđemo u postupak kandidature za Evropsku uniju”, objašnjava ona.

Ministarstvo procenjuje da će biti potrebno između 4 i 10 milijadi evra da se reši problem otpadnih voda i sistemi za preradu vode za piće.

U međuvremenu treba imati na umu da se od bakterijskih zagađenja lako dobijaju crevne bolesti, dok se hemijska zagađenja uglavnom talože i mogu da izazovu hronične posledice po zdravlje.

 

Izvor: www.b92.net

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries