Био, видео и ево, да поделим утиске с вама који нисте могли.
Мислим да је овогодишњи сајам у делу наутике имао шта да прикаже. Било је много различитих модела али нисам могао а да се не запитам колико наших људи ће моћи себи да приуште да постану власници изложених модела?
Највећи број посетилаца се, док сам ја био тамо, задржавао око модела дужине 4-6 м. Углавном су то били пластични глисери и депласманци.
Једини чамац од алуминијума који сам видео, изложио је наш друг Кемпи.
Чамац је заиста добро средио и није ни чудо што је изазвао велико интересовање посетилаца.
Задржао сам се крај његовог чамца скоро сат времена и за све то време Саша је разговарао са бројним заинтересованима. Ево некилико снимака:
Sent from my P9000 using Tapatalk
Забринут за његово здравље, натерао сам га да прилегне мало, да одмори:
А онда, полако, један за другим, почели су да наилазе наши пријатељи лађари.
Прво сам, после дугог времена, срео Зорана Каћинтату, који је наишао с Владом 069 из Бановаца.
Био је ту и Жића.
Наишао је и Дуле, председник марине у Сланкамену.
Онда су наишли Деда и Зорица (Дедина Баба). Па су до нас стигли СалеНБ и Марина, да би одмах затим из масе искрсли Арса и Веца. Одједном, започео је састанак АФеЖе одбора:
Стигао је и ЗоранТ. А онда су се појавили и наши пријатељи из Брчког, који су нам се нешто касније придружили у марини "Карабурма", а стигао је и Занкики са другаром.
У марини су нас сачекали Барбанеша, Вељко-Мезија и Славко-Пољо, који су за госте приправили ручак.
За крај овог представљања, оставио сам још две слике:
Ја сам, до сада, појео више чорби које је Вељко скувао али мислим да је ова данас бил најукуснија од свих које сам појео. Браво, Вељко!
Било је ту и прасе, врло лепо испечено и укусно. И није било масно. Нас неколико који смо постили, скинули смо оно мало заостале масноће да нас не гризе савест што смо се предали телесном уживању.
Надамо се да због овога наш уважени Патријарх неће бити додатно саблазнут и да неће бацити анатему на нас грешнике као што је пре десетак дана запретио организаторима пихтијаде у Руменци. Кад боље размислим, па, ако се и реши да ме анатемише - нека. Ово прасе је било вредно греха и казне. Не кајем се.
Хвала Барбанеши и осталима.