Tabanaše svakako moramo svrstati u polu-deplasmance, iako oni, po svojim svojstvima, skoro da zaslužuju sopstvenu kategoriju.
Ako tabanaš na krmi nije švancovan, tj. ako krma nije sužena u odnosu na sredinu trupa i ako dno na krmi nije podignuto u odnosu na sredinu čamca, takav tabanaš je u plovidbi ( ovisno o težini, naravno) veoma malo uronjen u vodu, ima veoma plitak gaz, pa se sa jakim motorima postiže izdizanje pramca iznad vode i drastično smanjenje oplakane površine i otpora-dobijamo veliku brzinu.
Ravna krma pomaže u tome tako što, slično avionskom krilu, vrtloži i potiskuje vodu ispod sebe i stvara talas ispred sebe, kao neki "jastuk" ispod trupa, na koji se čamac izdiže iznad površine vode. Ako motor ima dovoljno snage, krmeni deo čamca će se "popeti" na taj "jastuk", a pramac će pritom biti slobodan u vazduhu.
Ako takav tabanaš pokrećeš sa slabim motorom, takav motor nema dovoljno snage da izgura krmu na taj talas, pa ta voda koju krma vuče i "gura" pod sebe postaje smetnja i usporava kretanje čamca. To je ono što zovemo "oranjem".
Pramac gleda u nebo, krma je duboko dole, a elisa gura čamac više prema gore nego prema napred.
Zato ljudi koji planiraju da pokreću tabanaš sa nekim malim motorom, "švancuju" krmu, tj. imitiraju izgled i oblik krme kod klasičnog deplamanca, odnosno jedrilice.
Takva uska i podignuta krma ne potiskuje vodu na dole, već je "sabija" iza sebe, čime praktično povećava potisak napred.
Kako na taj način ne stvara dodatni otpor, čamac će i sa malim motorom imati pristojnu brzinu i dobru ekonomiju.
Ljudi se prilikom izrade čamca opredeljuju unapred za vrstu motora koji će koristiti, mada verujem da je često u pitanju čisto neznanje i prave onakav oblik krme kakav su videli kod komšije ili prijatelja.