Bodorika
Bodorka je tipicno evropska riba i ne naseljava samo vode Norveske. Najvise joj odgovaraju dublji i sporiji recni tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rasti-nja. Najvise se zadrzava na mestima bogatim trskom , rogozom i sevarom. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i talozi prirodnu hranu. Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljust koja se lako cisti, zuta peraja i oci zlatno-zuto boje sa karakteristicnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potice jedan od naziva, zlatooka. Vrlo je slicna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci tesko razlikuju. Postoji i forma koja periodicno migrira iz brakicnih voda Crnog, Baltiickog i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila cim temperature vode predju 10 stepeni. Ikru polaze na dubini od 1,5 m. Zenka moze poloziti od 1.000 do 100.000 komada jajasaca, sto je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izleze za 4 do 10 dana i odmah pocinje da se hrani. Migratorna forma, koja zivi u morima, dolazi u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veca, zenka moze poloziti i preko 200.000 komada jajasaca. Dok obicna forma moze narasti do 30 cm i mase 0,5 kg, migratorna forma moze imati i 50 cm i 2 kg mase.
Lov bodorke :
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa cvrstim dnom i pristojnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvucne vibracije i sumljive senke, i tada brzo napusta mesto jer je vrlo plasljiva i oprezna riba. Ovo ne mora da znaci da vam nece doci novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno se krece i zato je ima duz cele obale.
Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka je riba dna i retko se dize na povrsinu. Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plovka. Ona retko ispusta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac uzima jako nezno, pa je tada nuzzno loviti i na finiji pribor i samo jednog crvica. Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vadjenje vecih bodorki "u prsa". Kada dobro grizu i nisu bas jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije nista neobicno. Postoje dva nacina pecanja bodorke koji zavise od njene velicine.
Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najcescih riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnocu najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna i mnogo grabezljivija.
Za lov malih bodorki potreban vam je najlaksi sistem koji je moguce koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko lak da ga struja povlaci za sobom, a u slucaju da pokusate da ga zaustavite plovak tone. Ovo ce osigurati da vam se udica stalno pokrece, sto je preduslov za pecanje sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama mozete primeniti i jednu od sledecih:
zabacite, zaustavite plovak koji ce podici mamac, onda ga opet pustite da krene, sto ce ga spustiti i tako ponavljajte.
setajuca tehnika se izvodi tako sto se uzvodno baci mamac, kada se udica nadje na dnu, pocece da se podize zbog struje. Za ovaj metod morate da koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji stapom ucinice da udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.
Prihrana treba da bude srednje teska (6 do 10 grudvi velicine limuna), a nakon toga nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadr�ale aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrzi mutnom od prisustva prihrane. Prihrana malih bodorki je identicna prihrani beovica jer im je zivot u tom periodu vrlo slican.
Krupnije bodorke traze malo drugaciju taktiku. Pre svega potreban vam je tezi pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica velicine od 8 do 12. Dubina je do 5 cm veca od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika promena u velicini upecanih bodorki moze da se dogodi ako se dubina udice spusti za tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomerate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30-tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na pocetni polozaj.
Prihrana je u ovom slucaju jaca (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svakih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi odmah raspala, vec da to uradi tek na dnu. Jedini razlog sto ne vrsite primamljivanje neprekidno, je taj sto bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi privlacila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego sto padne na dno i ne bi se postigao zeljeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.
Kada trazite krupnije bodorke, potrazite prvo delove vode gde je dubina veca od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potrazite deo dubine 1,5 m, ako je 2,4 m potrazite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna. Treba traziti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previse prljavo i prekriveno muljem, vec vise vole pesak i sljunak. Trazite je pod krosnjom vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pruzaju utociste od vetra. Krupnije bodorke se hrane bubama, puzevima i racicima koji se sakupljaju medju priobalnim korenjem gde se i one nalaze. Medjutim ne znaci da se bodorke nalaze na svim mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predveče veoma pazljivo prici reci i potraziti nizove baloncica koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom, na tim mestima treba pecati.
Glavni period pecanja krupnih bodorki je od pocetka oktobra do kraja pecaroske sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C, pracena blagim vetrom koji donosi slabu kisu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi, kada je nebo bez oblaka, kada se nocu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod nule ne treba traziti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte ocajavati - bodorke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najcesce se hrane predvece, nekad cak i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, sto je hladnije, to bodorke kasnije krecu u potragu za hranom. Cesto je to period od 20 casova pa sve do ponoci. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno vazi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noc bila blaga sa eventualnim slabim vetrom.
Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodorkom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmisljanja se opredelite za plovak. Mozete je loviti sa deset metarskim stapom, ali i sa teleskopskim stapom ne duzim od 4 m. Stap ne mora biti brz, ali je vazno da je lak i dobro izbalansiran, jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije sarana.
Postoji pravilo gde je traziti, a ono zavisi od vode i godisnjeg doba. Februar, mart i april potrazite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje delove vode. Proletni deo godine spada u teze periode ribolova na bodorku. Razlog je jednostavan: sama riba je jos uvek, tj. njen metabolizam, prilagodjen(a) hladnoj vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz zutooke je "bi - ne bi". Sto je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veca, njen griz zivahniji i tada mo�ete upotrebljavati i iglice za stajace vode ili cilindricne plovke od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuce vode. Generalno nije neophodno da koristite izuzetno male plovke, vec je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od duzine stapa treba uzimati plovke nosivosti 0,5 g za stapove od 4 m du�ine, 1 g na stapove do 7 m du�ine i 2 g za ostale.
Predvez u hladnijim danima je kraci oko 10 cm, a sa toplijim danima moze biti duzi, a maksimalno do 15 cm. Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrzi uslove ribolova. Ukoliko se peca u vodama cistog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.
Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegavajte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa du�im vratom i njihovu velicinu uskladite sa velicinom mamaca. Sa proleca uzmite udice velicine 20 do 22, a kako se voda greje mo�ete preci i na udice velicine 18.
Bodorka ne trpi otpor, cim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obelezeni vrh plovka. Kako opteretiti plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno, morate voditi racuna da vam olovca koja koristite budu iste tezine, nikakve kombinacije sa olovcima razlicite tezine ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite racuna da vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm, a zatim vrsite raspored prema vremenskim uslovima. Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protocne vode preneti opterecenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaca opterecenje ide ka udici. Mamac treba da bude pri samom dnu. Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh stapa treba obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.
Jelovnik joj je sirok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do hrane zivotinjskog porekla. Najcesce se lovi na mesnog crvica. I to tako sto prvog crvica navucite celom duzinom na udicu 14, a jednog zakacite da jednim delom slobodno leluja i mrda u vodi, sto privlaci paznju ribi koja onda brzo i hitro napada. Sem ovog mamca odlicna je i crvena glista, ruza od belog hleba, mamac od sojinog brasna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine.
Bez greske, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan nije toliko uspesan. Nije lose prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a ukoliko ste u mogucnosti svakog dana, gnjecenim hlebom. Kad navikneti ribe na hleb trazice ga svakog dana. Kolicina hleba je odredjena vremenskim uslovima i osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, moze se ici i na celu veknu.
Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju, potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolicinu semena na mesto pecanja. Ovo ce uznemiriti bodorke koje ce poceti da pretrazuju sve nivoe vode u potrazi za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velicine 18 ili 16. Velicina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepascujuci, pomislicete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je sto je ugriz bodorke na ovaj mamac izuzetno brz i vasa kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.
Seme grahorice (Vicia sp.) moze se koristiti kao mamac. Pre upotrebe treba ga skuvati tako da se moze kaciti na udicu a da se ne raspadne. Moze se koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa jeseni, kada se i moze naci u prirodi. Nije uvek sigurno da ce riba ici na ovaj mamac, medjutim treba imati poverenja u njega i ulov ce biti dobar.
Na kukuruz secerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete, pecacete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz secerac mogu da rade i saran, linjak i krupna deverika.
U rano prolece kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke zanete prirodnim nagonom za produzenje vrste, bodorka svojom agresivnoscu uzima hranu i za vreme mresta, pa se cesto desava da skoro svaka ulovljena bodorka ima utrobu punu ikre, sto znaci da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadrzali na mestu lova. Dovoljno je pomesati stari hleb sa koncentratom za pilice, uz dodatak sake-dve mlevenog przenog suncokreta, malo przenog semena konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, praviti kugle da su malo cvrsce, velicine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako zelite da hrana bude jaca ubacite jednu do dve sake crvica koje umesate u hranu. Jos bolji efekat postici cete ako hrani dodate malo pilece krvi sto kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima (mart, april) moramo obratiti paznju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10 do 15 komada. To znaci da kugle hrane moraju biti maksimalno velicine mandarine, uz obilno primamljivanje na pocetku (10 kugli) i prackanje crva (5 - 6 kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velicine oraha.
U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane rezultat ulova bice vise plod slucajnosti nego smisljenog ribolova. Za prihranu je dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g crvića. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, pricekajte 10 minuta, pa uspite Gros Gardons i dobro promesajte. Dodajte potrebnu kolicinu vode, ponovno sve dobro promesajte i probajte formirati kuglu velicine narandze. Kugla mora biti kompaktna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crvice u hranu. Izmerite dubinu pomocu meraca dubine i zabacite sistem na zeljeno mesto. Nahranite mesto s 2/3 hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crvica i zabacite. Ako je sve u redu, vec nakon 10 - 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehurice na mestu gde ste nahranili, mozete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuceno hranom rije po dnu. Potrebno je cesce dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velicine oraha).
Bodorka iako riba dna moze se dici hranom, crvima i fujem. Hrana za nju treba da je slatkasta (miris cokolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksimalnu paznju, jer je i ona jedan od faktora uspesnosti. Neka od osnovnih pravila su:
hranu navlaziti barem dva sata pre
navlazenu hranu obavezno pro-sejati na sto sitnije sito
boja hrane zavisi od dubine vode, tamnija za vode dubine do 2,5 m, a svetlija za vode dublje od 3 m
boja ledja bodorke zavisi od boje dna, zelena podloga zelena ledja, crna podloga crna ledja, riba sa crnim ledjima nece se zadrzavati nad primamom svetlije boje
Aditivi u primami bodorke su vrlo vazni. Belgijanci leti u primamu ubacuju izmet goluba. Hrana golubova je kudelja, korijander i ostale vrste semenki koje prolaze kroz probavni trakt goluba netaknute. To su iste one biljke koje se inace dodaju u primamu. Pored toga u golubljem izmetu nalaze se i enzimi koji pomazu golubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasicuje. Pravilan nacin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umesa u retku ovsenu kasu koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti u vrucoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noci. Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta biće dovoljno za 2 kilograma suve primame.
Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste da ne prehranite ribe. Dobar nacin je da u primamu umesate blato. Crnica je dobar dodatak jer ce usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. �to je riba manja i manje je ima treba dodati vise blata. Postoji dobar nacin da postignete zadovoljavajucu vla�nost blata. Uzmite mokar peskir pa ga dobro iscedite. U njega ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peskir. Nakon par sati zemlja ce biti prave vlaznosti. Cak i ovako navlazenu zemlju treba dodati neposredno pred pecanje u primamu jer moze presusiti ostatak primame.
Sto se tice koriscenja zive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna saka zive primame dovoljna je da se umesa u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno zute velike kastere nego mesne crvice.
Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i dubokim vodama, jer je on baziran na braon seceru. Zbog secera PV1 dobro vezuje primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada sto cini primamu zivom. Primama koja se moze kupiti je daleko neaktivnija i traje duze na dnu sto odgovara recimo crvenperki koja trazi izuzetno jaku i trajnu primamu.
