Ekološka svest. Šta to beše? Pa evo primera.
Ovde često pominjan gospodin Apić,po imenu Ratomir, a snjim kao neodvojivi deo, supruga mu Ksenija.
Ljudi koji vole da plove.Jednog dana doplooviše do Titela.Tu gde mi vezujemo naše čamce.Provedoše par dana u druženju snama koji letnje dane provodimo kraj Tise.
Gospodin Apić, koji se nemože svrstati u mlade( čovek je penzioner) imao je dnevnu rutinu.
Prošetati obalom, ali ne samo ispred svog čamca već dobar deo obale kraj tise ,i skupiti sav otpad, koji su u toku dana, naneli oni, koji su predhodnih dana proveli sat dva ili pet pokraj Tise ,popili što su doneli i zatim rasterećenih torbi i gepeka ,otišli svojim čistim (??) kućama ostavivši za sobom smeće nehajući za one koji treba sutra da provedu dan, tu, gde i oni.
Trajalo je to nekoliko dana. Baba (od milošte) pokupi odpad,(kako ove druge nazvati) oni ostave.Jedni ostavljaju ,Ratomir skupi i odnese u kontejner, koji je udaljen nekih 40-50 m.Njemu čoveku nije teško , ovima kojima nemogu da smislim odgovarajuće ime je teško.
Ratomir Apić dane provodi rezbareći svoje rukotvorine od vrbovog granja, i sve što nožićima i dletima iseče pred veče skupi i položi u vatri uz koju smo provodili noći pred odlazak na počinak.
Ratomir netraži zahvalnost,pohvale.On to radi jer u sebi ima tu svest.
Oni sa problematičnim imenom, verovatno se sada hvališu kako su ispili na hektolitre piva,na obali kraj reke ,u prirodi,uz cvrkut ptica.Oni su Ekološki (bez-svesni) nastrojeni.Vole prirodu i boravak u njoj.A priroda vapi; nemojte više molim vas,