Ala je ovaj nagaravio brke uvlačeći se u Neronovu guzu...Ne mogu više da ga slušam, pa ne znam šta da otpeva!
У животу је веома важно знати направити отклон између погледа на нечију личност и онога што та личност ради.
Основа демократије је у томе да свако има право да сам одлучи на коју страну ће да се сврста, да може слободно да каже ко му се допада а ко не.
Могу да нам се не допадају припадници неке друге вероисповести, припадници неког другог сексуалног опредељења, али њихово је право да верују у то што верују и да буду то што осећају и мисле да треба да буду.
Друга је ствар што, у назови демократијама, припадници мањине присиљавају припаднике већине да се и сами осећају и понашају као и та мањинска група.
И ја сам некада себи говорио да не могу да слушам ово или да гледам оно. Како сам упознавао историју, не ону коју смо у школи учили, већ ону о којој сам чуо приче од учесника и стваралаца историје и ону коју сам налазио у књигама, почео сам да увиђам колико несреће и патње је задесило наш народ и колико зла и несреће су нам нанели припадници неких других народа.
И онда сам схватио једну ствар - у тим народима су живели политичари који се нису много разликовали од политичара какве и данас знамо и каквих има свуда па и код нас.
Али у тим народима су постојали и неки други и другачији људи, људи који су изнедрили најлепше романе, најлепше песме, композиције, дали велики допринос развоју цивилизације.
И онда сам закључио да није добро искључивати заједнице због оног што су радили појединци, ни појединце због оног што су радиле заједнице.
Мислим да ми припадамо једном, у основи, добром народу, великог срца, али веома импулсивном и да смо зато лако поводљиви и подесни да нама манипулишу политички мангупи. Зато се трудим да не дозволим да ме понесе мржња и жеља за реваншом. Мислим да не треба да се одрекнемо једног Гетеа, једног Моцарта, Баха, Хајнеа, Рилкеа, Ремарка, да не треба да престанемо да слушамо композиције које су снимиле групе и солисти са простора бивше наше заједничке домовине.
Зато не треба ни да осуђујемо наше глумце и певаче, сликаре и вајаре, који се сврставају међу оне којима толико замерамо. И међу њима има разних људи и судбина. Има их који, и поред свега, нису свесни истине, има их који у свему траже свој интерес, а има их који имају своја убеђења. За разлику од неких који газе своју уметност и своја убеђења, неки искрено верују Минхаузеновим причама и верују да је то што он ради добро. Не треба им замерити. То је њихово право.
Гледајући овај спот, пре неки дан, нисам себи дозволио да размишљам о томе зашто је популарни певач стао на страну на коју ја никад нећу поћи. Уместо тога, успео сам да запазим да се вози у чамцу који је направио наш пријатељ, да је чамац произведн у Алунаутици. Обратио сам пажњу на то како је леп Дунав и одједном, више није било важно зашто је Бане стао на ту страну...
Пустимо Банета и остале нека верују и нека раде оно што мисле да је добро. Сачувајмо право да и ми мислимо, мада другачије. А то можемо, ако њих пустимо да верују у то што верују.
