Ne zaboravi da postoje privredni ribari koji žive od toga
То јесте осетљиво питање и заиста директно задире у нечије право на рад. Међутим, то је само део приче. Јер привредни риболов је само делић опште слике. Сегмент у ком држава опет није дала права решења на многа питања.
Привредним риболовцима дато је да, захваљујући томе што плате за дозволу и порез (који, како сам чуо, нема везе с њиховим уловом и оствареном зарадом) и немају баш никакве обавезе у погледу обнављања рибљег фонда. Напротив, за цену дозволе и плаћеног пореза, дато им је право да уништавају природни ресурс и директно уништавају екосистем.
Треба се замислити и поставити питање - да ли је штета коју они чине већа од штете која би била учињена њима кад би им био забрањен рад на рекама?
Зашто они не би имали обавезу да годишње произведу одређену количину рибље млађи различитих врста рибе? Зашто дозвле не би биле издате онима који уложе у рибњаке, у кавезе за узгајање, а не овако - тамани где стигнеш и колико можеш.
Пратим ову област у последње време и наслушао сам се прича о привредним рибарима који бацају мреже и остале алате тамо где им није дозвољено и кад им није дозвољено. И нико то не контролише. Нема санкција. Нажалост, нисам чуо другачије примере, о привредним риболовцима који су учинили нешто на обогаћивању рибљег фонда.
И зато је риба све мање.
И шта је одговор - забранити риболов рекреативцима! Да није тужно, било би смешно колико је апсурдно.
И саммо да додам - неће забрана рекреативним риболовцима погодити ни привредне риболовце, а још мање криволовце, струјароше, оне који бацају гасне бомбе, који грабуљају - они такве забране не читају и не виде. Раде под окриљем мрака (ваљда воле романтичне ноћи на реци) и ваљда зато и не виде такве табле.
