Višednevne plovidbe, pogotovu u letnjem periodu, zahtevaju i rezerve pitke, flaširane vode (mada mnogi i ne piju vodu nego tečnost unose u drugim oblicima).
Korićenje vode za piće iz rezervoara plovila nosi određene rizike.
Bakterijska infekcija daleko od naseljenih mesta nije naivna pogotovu ukoliko samo jedan član posade zna da upravlja plovilom.
Čak i umivanje može biti rizično jer dolazi do infekcija očiju.
Rezervoari na plovilima se nikada ili vrlo retko kompletno čiste, najčešće se ubacuju granule hlora (vrlo opasan gas nastaje isparavanjem te vode prilikom tuširanja u manjim kabinama plovila), često se koriste razni i sumnjivi izvori "pitke vode" iz privatnih bunara na obali (prodavnice nisu uvek blizu i mnogi nemaju pomoćne čamce da odu u dodatno snabdevanje).
Pogotovu je lošeg kvaliteta voda u Banatu jer se koriste bunari koji se praktično pune iz obližnjih reka ili kanala, pomoću podzemnih voda.
Najbezbednije je koristiti kupovnu vodu u bidonima od 5-6lit, mada cene znaju da variraju od 150-350 din za jedan bidon.
Inače, pored odlično dizajnirane i za nautičare praktičnog oblika flaša vode VODA (mnogo manje prostrora u mini frižiderima zauzima ta četvrtasta abalaža) pojavila se i lepo oblikovana negazirana voda sa dodatkom Magnezijuma (bitan mineral koji opušta mišiće nas izmučenih i često preumornih nautičara).
