Штета... Нисам то знао... А и да јесам...
А баш ми је жао. Не зато што су то биле неке нарочито квалитетне фотографије - и нису.
Али имале су, ако смем да кажем, документаристичку вредност. Биле су постављане неколико сати након што су снимљене, онако, без накнадне дораде и шминке. Прави документ у времену и тренутку. Мени су биле веома драге баш због тога. Кад се само сетим колико сам се нервирао због слабог интернета и немогућности да их пошаљем одмах. Неке сам слао увече, пре спавања...
"Не вреди плакати", каже мој пријатељ у песми.
Срећа је што све те слике имам на диску лаптопа, па док је њега, биће и слика и подсећања на лепе тренутке које смо провели током пловидбе.
А ови видео снимци - заиста их је начинио мајстор, неко с правим осећајем за тренутак и за оно што је вредно бележења. Не знам коме је запала за око кућа у којој је рођен Павле Угринов (ваљда му је право име било Васа Попов или Поповић), али човек је кадром од неколико секунди ударио жесток шамар нашој немарности. У ништа бољем стању није ни кућа Ђорђа Натошевића у Старом Сланкемену -
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Rodna_ku%C4%87a_%C4%90or%C4%91a_Nato%C5%A1evi%C4%87a.jpg)
Види се на тим снимцима много тога, али највише види се како је регата у организацији фирме Воде Војводине нешто што треба неговати и подржавати. Зато што нам она отркива оно што имамо и показује како је то што имамо лепо али и да све може и много боље и много лепше.
