Милета, хвала на добродошлици.
Драго ми је ако су моји текстови и слике некоме дочарали оно што сам ја доживео. То је и главни разлог зашто сам све ово поделио са свима вама.
Знам колико су ми користили савети које сам добио пре путовања од оних који су регату већ искусили и осећао сам потребу да и ја своја искуства поделим с онима који још увек сањају о таквој пловидби. Све њих овим текстовима желео сам да охрабрим да се организују и да се одваже да крену на пут.
На регати су претежно биле породице, многе с децом, својом или децом њихове деце. Било је свега неколико нас "самаца". Али ни једног тренутка нисмо били сами. Да би на регати неко био сам, мора баш добро да се потруди. Јер, сваког тренутка неко наиђе, јави се, пренесе неку занимљиву информацију о нечем што се десило или се дешава на другом крају...
Доживео сам да ме људи које никад раније нисам срео почасте, позову на доручак, приме на свој брод да преспавам или само да попијемо пиће.
За час се окупи дружина расположена за веселу причу и хладно пиво, а онда то потраје до касно у ноћ... Чуј, до касно у ноћ! Наша дружења најчешће су се завршавала око једанаест увече, мада је било и група које су умеле да "заглаве". Тада би мало сметали посадама оближњих бродова али мислим да нико с регате није отишао уморан због тога. Можда се у датом тренутку неко и наљутио али ко да сложи баш све "рогове у врећи"?
Невероватно је колико лепих, ситних, малих догађаја стане у десет дана и сложе мозаик који остаје у сећању за читав живот.
Ја сам доживео да ми приђу људи да ме упознају јер су читали моја пискарања на овом нашем форуму. И испоставило се да су то све дивни и пријатни људи. Да није било регате, можда се никад не бисмо срели. А сад знам - било би штета да се нисмо упознали.
Зато, наутичари, не плашите се изазова регате! Добро се распитајте и обавестите. Добро се припремите и крените. Макар и сами. Увек ће се наћи неко да вам пружи руку подршке. С тог путовања вратићете се обогаћени за једно лепо и драгоцено искуство.
И још нешто, не заборавите на организаторе!
Огроман је труд који су уложили да би нама било лепо. Свако од нас мора то да има на уму и да пази да им не отежава реализацију плана. Зашто ово наглашавам?
Догодило се у Кањижи да се 70 људи пријавило за ручак, а на ручку се појавило 50! Организатор је требало да покрије трошак за тих 20 који се нису појавили. И није то било зато што припремљени ручак није био добар (напротив, био је одличан и коштао је само 350 динара), већ су се људи једноставно опустили у оном дивном окружењу и није им било до јела тог тренутка.
Али платити 20 ручкова није мала ствар. Такве и сличне ствари организаторима могу да створе велике проблеме и о томе морамо водити рачуна.
И одмах да кажем, организатори су на крају нашли решење и за ту ситуацију и није дошло до нарушавања лепе атмосфере. Регаташи су то вече добили 400 крофни које је главна организаторка Мирјана припремила, не правећи разлику између оних који су се појавили и оних који се нису појавили на ручку.
Да закључим: регата је била лепа и препоручујем сваком ко још није био, да се припреми за неку нову следеће или неке друге године, кад му време и прилике дозволе.
