Лепо је понекад сетити се оних под чијим окриљем смо спознавали прве слике света који нас окружује.
Док живе у нашим сећањима, док су ту са нама, можемо рећи да и даље живе.
Често их нисмо разумели, понекад смо се на њих љутили али сад, кад их више нема - недостају. И кад осетимо то, да нам недостају, онда знамо да смо имали добре родитеље који су од нас стварали добре људе, некад с више, некад с мање успеха, али у основи - добре.
Зато, чувајмо успомене на њих, нека плове с нама још дуго...