Bio sam danas u kapetaniji u Novom Sadu i razgovarao sam o svom slučaju (da podsetim one koji ne znaju: čamac registrovan u kapetaniji Novi Sad jer ga držim, kad nije u bašti, u marini u Starom Slankamenu; registracija mi je istekla u 2013. godini i prošlo je više od 30 dana od isteka registracije).
Vrlo ljubazna službenica dala mi je uputstvo za uplatu takse od 850,00 dinara na ime takse.
Postupak je sledeći: u kapetaniji se donosi rešenje o ispisu i kapetanija službenom poštom dostavlja kapetaniji u Beogradu podatke o prethodnoj registraciji. Original plovidbene dozvole ostaje u Novom Sadu, a ja dobijam ispisnicu i kopiju plovidbene.
Sa tim papirima treba sada da odem do kapetanije u Beogradu u kojoj će biti sproveden upis u registar i izdata nova plovidbena sa novim registarskim brojem.
Rečeno mi je da ko je imao registrovan čamac, podrazumeva se da je plovilo prethodno podvrgnuto tehničkom pregledu i da nema potrebe da se dostavljaju dodatni dokazi (svedočanstvo o radovima, dnevnik radova i td.).
Nova kapetanija (u mom slučaju, ova u Beogradu) odredjuje kada i gde će izvršiti redovni tehnički pregled nakon kojeg se kompletira postupak registracije.
U kapetanijama su svesni velikog broja plovila koja će morati biti preregistrovana po slovu zakona i traži se rešenje kako to učiniti na najjednostavniji način. Razmatraju se opcije da se tehnički pregledi vrše tamo gde se čamci nalaze i da to vrše kapetanije koje su nadležne za ta mesta, a da ti tehnički pregledi budu prihvaćeni u kapetanijama u kojima se vrši registracija.
Sve je ovo, naravno, u domenu razmišljanja, medjutim, imam utisak da zaista ne bi trebalo da preterano strepimo, već da što pre pristupimo preregistraciji i na taj način ispoštujemo zakonski rok. Svaki konkretan problem rešavaće se onako kako bude moralo.
