05.06.2010 OSMI DAN (Od Koblentz-a do Sankt Goar-a )Ustajemo oko 5,30 i odma posle doručka krećemo. Obala se menja, ulazimo među brda. Par kilometar posle Koblenca pejsažom dominira televizijski toranj.
U ovom delu reka teče nešto mirnije, plovimo brže i to nam svima prija.
Biciklistička staza je i dalje tu. Mislim da nas neprekidno prati odkad smo u Holandiji uplovili u Rajnu. Proteže se duž same obale i koliko sam primetio kraj nje su i svi mogući sadržaji vezani za rekreaciju, sport i turizam.
Preko tri stotine godina stare kuće, stari način gradnje ali još se drže.
Oko pola jedanaest, posle oštre rečne krivine prolazimo pored gradića Boppard. Sa vode izgleda prelepo.
Kod Bopparda nas sustiže parobrod. Kao gorivo više ne koristi ugalj ali njegova parna mašina i dalje savršeno radi. Uz huk lopatica prošao je pored nas zaista velikom brzinom. Mislim da bi mu retko koji „dizelaš“ parirao.
Plovimo dalje ka St. Goaru, današnjem odredištu odnosno poslednjoj marini pre legendarnog tesnaca i stene
„Lorelaj“.
Svuda po okolnim brdima nalaze se dvorci.
Nešto posle 13 časova stižemo do marine u Sent Goar-u, prelepom gradiću iznad kog je stara srednjevekovna tvrđava.
St. Goar
Pristali smo rano i odlučili da nastavimo tek sutra. Pred nama je, kako su nam rekli, najteža deonica. Marina je u malenom rukavcu podno same tvrđave. Naravno sve je čisto i uredno ali dosta lošije od marina u kojima smo noćili predhodnih dana.
Milan i Sale su odlučili da ostanu na brodu iskoriste internet, čuju se sa porodicama i odmaraju, a ja sam
prošetao do tvrđave. Mislim da sam se bolje proveo od njih jer tvrđava je zaista lepa, dobro očuvana. Evo par slika i sa tvrđave.
Nastaviće se....
